Izvor: B92, 15.Nov.2009, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomozite stanarima "sigurnih kuća"
Beograd -- Žrtvama nasilja u porodici i njihovoj deci, koji najčešće u žurbi traže utočište u nekoj od sigurnih kuća, potrebna je pomoć u vidu hrane i odeće.
Svaka četvrta žena bila je bar jednom izložena nasilju u porodici, pokazuje istraživanje Viktimološkog društva Srbije. Broj prijavljenih slučajeva mnogo je manji, a žrtve najčešće pomoć potraže u sigurnoj kući. Bežeći od nasilnika, sa sobom najčešće ne ponesu ništa, pa su im potrebni odeća, hrana, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali i posao.
Najmlađi štićenik sigurne kuće star je svega nekoliko nedelja. Društvo mu pravi još skoro tridesetoro dece i njihove majke. Da bi za ovu bebu bilo dovoljno mleka, neko mora da popije šolju manje.
Osim hrane, ukućani dele i krevete, jer u kući trenutno boravi veći broj ljudi od predviđenog.
Za razliku od soba, police u magacinu su poluprazne.
Majke su zahvalne na tome što imaju krov nad glavom i siguran san, mada bi im, kako kažu, bilo lakše kada bi imale bar više jaja i sira, da ne moraju da ustaju u četiri, kako bi, pre odlaska na posao, umesile krofne za tridesetoro dece.
"Moja deca imaju sve, imaju krov nad glavom, ali od elementarnih potreba, potrebne su mnogobrojne stvari”, "Na primer voće, povrće, lekovi, lična higijena. Za sve nas ovde - šamponi, kaladonti, za male bebe svašta isto treba”, kažu stanarke sigurne kuće.
U Srbiji postoji devet sigurnih kuća. S obzirom na to da je broj žrtava nasilja u njima veći od predviđenog, hrana i odeća koju dobijaju nisu dovoljni za sve.
Ukoliko možete da pomognete, pozovite broj telefona 011 / 278 – 75 – 73.
Samo osam domaćica sigurne kuće brine o više od pedesetoro štićenika.
Oni su ovde bezbedni, ali njihova zaštita prestaje onog trenutka kada pređu kućni prag.
"Njih ima mnogo da bismo mogli svakodnevno da im obezbeđujemo karte za gradski prevoz, pa su one često u situaciji da se pravdaju kontrolorima za nešto zbog čega nisu same krive”, kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja.
Ona navodi da je potrebno da država nešto preduzme, kako bi ove žene mogle da ostvaruju makar svoja osnovna prava.
"Polovina žena ovde nema zdravstvenu zaštitu. Zašto nema? Zato što žena koja beži iz nasilja nema vremena da ponese sa sobom zdravstvenu knjižicu, ako je uopšte ima, a nemaju je, naravno, sve”, kaže Stanojevićeva.
"One moraju da imaju, u slučaju da njima ili njihovoj deci ne bude dobro, lekara koji će im prepisati neki lek. Mi to nemamo, a sa druge strane, to nije rešeno na nivou grada, da bi mi mogli da kažemo da je to rešeno i da recimo grad Beograd plati te troškove”, navodi ona.
