Izvor: Politika, 21.Jul.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoravci neće krastavce
Švajcarsko-holandska firma je prošle godine spakovala oko 4.000.000 tegli kornišona i maslina. Od 600 tona kornišona „Koleman” je samo trećinu otkupio od ovdašnjih seljaka, jer oni izbegavaju da gaje ovo povrće
Svilajnac– Švajcarsko-holandska firma „Koleman“ počela je otkup kornišona, koje pakuje u tegle za srpsko, ali i tržišta u Mađarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori. Ova firma je prošle godine spakovala oko 4.000.000 tegli kornišona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i maslina. Od 600 tona kornišona „Koleman“ je samo trećinu otkupio od ovdašnjih seljaka, jer oni izbegavaju da gaje ovo povrće.
– Kornišona nikada nije dovoljno. Imam 12 kooperanata koji ih gaje na 13 hektara. Donesu po 200 do 300 kilograma po berbi, a ja iz Makedonije dobijem šleper od 20 tona – navodi za „Politiku“ Plasid Mašud, zastupnik firme „Koleman“.
On dodaje da Svilajnčani neće da gaje krastavce, iako imaju zagarantovanu prodaju, zbog toga što se u Srbiji teško menja mentalitet.
– Oni hoće da rade kao njihovi dedovi i očevi. Ne sviđa im se ni kada platim zavisno od kvaliteta. Veći krastavci jesu teži, ali meni ne treba treća klasa. Neka daju kvalitet, ja ću da ga platim – dodaje Plasid.
Na pitanje novinara „Politike“ da li je tačno da je on prošle godine seljacima dao sve što je potrebno za proizvodnju, a da su oni kornišone prodavali na pijaci po višoj ceni, Plasid je odgovorio:
– Nemam ja vremena da to kontrolišem. A pošto planiram da povećavam proizvodnju, otkupljivaću ih iz Makedonije.
Slaviša Milić iz Porodina kod Žabara prošle godine je sadio kornišone, a ove nije, jer cena nije adekvatna, a rizik je ogroman.
– Prve godine su nam garantovali nadoknadu u slučaju grada, a ove ne. Osiguranje jednog hektara košta 70.000 dinara. A za rod na toj parceli mogli bismo da dobijemo 500.000 dinara, što je malo u odnosu na ulaganje – kaže Milić za naš list.
Na pitanje kako Makedoncima odgovara ista cena on je odgovorio da oni imaju parcele od desetak ari na kojima porodice sve same rade.
Dragiša Nikolić iz Svilajnca, pak, kaže da nema vremena da uzgaja kornišone, jer mu je prioritet stočarstvo.
A jedan od Plasidovih kooperanata, Živojin Cenić iz Dublja, ove godine je zasadio kornišone na 50 ari zbog sigurne prodaje, ali je svestan rizika koji prate proizvodnju ovog povrća.
– Proizvodnja je skupa. Plasid nam je dao seme, a od opštine sam uzeo beskamatni kredit od 100.000 dinara. U podizanje špalira uložio sam 2.000 evra. Mreže traju tri godine, pa ću morati da kupim nove, a moraću i da menjam parcelu, jer se pojave bolesti – ocenjuje Nikolić i dodaje da je nekada godišnje proizvodio po sedam tona kornišona i da je za samo sat vremena na kvantaškoj pijaci mogao da proda pet tona.
On još kaže da krastavac traži jeftinu radnu snagu i da se isplati samo kada radi cela porodica, jer tada postoji zarada od 25 evra dnevno. Ako se plate radnici, prema njegovim rečima, ne ostane ništa.
– Kod kornišona je najbitnije sve uraditi na vreme. On svakog drugog-trećeg dana treba da se „plete“ na špalir, jer brzo raste. Treba ga i zaštititi na vreme – dodaje Nikolić, koji je do sada predao 400 kilograma krastavaca.
Prema njegovim rečima, Svilajnčani ne gaje kornišone zbog toga što se u ovom kraju forsira stočarstvo, a seljaci se ne obrazuju za povrtarstvo i voćarstvo, grane poljoprivrede koje su budućnost Pomoravlja.
Z. Gligorijević
objavljeno: 22.07.2011
