Izvor: Blic, 24.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć za najugroženije
Pomoć za najugroženije
BEOGRAD - Posle desetogodišnjeg prisustva u Srbiji i davanja pomoći izbeglicama i domaćem socijalno ugroženom stanovništvu međunarodne humanitarne organizacije polako, počev već od ovog meseca, smanjuju količinu humanitarne pomoći i broj korisnika koji imaju pravo na pomoć.
Sa novim, oštrijim kriterijumima prvo se oglasio Međunarodni komitet Crvenog krsta i najavio da će ubuduće samo 80.000 interno raseljenih sa Kosova dobijati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomoć od MKCK, što predstavlja smanjenje broja korisnika za oko 50.000. I Svetski program za hranu, agencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv globalne gladi, smanjila je broj korisnika, sa 650.000 na oko 450.000.
Budući da se, prema opštim procenama, ekonomski položaj socijalno ugroženih primalaca pomoći u međuvremenu nije popravio i da mnogi još nisu u stanju da sami sebi obezbede sredstva za život, nameće se logičan zaključak da će domaće nadležne institucije morati preuzeti brigu o najugroženijima. Tim povodom Gordana Matković, republički ministar za socijalna pitanja, za 'Blic' kaže da će se ministarstvo, koje inače pravi spiskove korisnika pomoći među ugroženim penzionerima, socijalnim slučajevima i decom u hraniteljskim porodicama, truditi da se sa liste pomoći skinu manje ugrožene kategorije i da se dodatnim davanjima novonastala situacija ublaži.- Uloga našeg ministarstva u ovome jeste da biramo manje ugrožene i da pomoć i dalje dobijaju oni koji su u najtežoj situaciji. Gledaćemo, recimo, da ako je jedna porodica sa troje dece dobijala tri paketa pomoći ubuduće dobija bar jedan, kako ne bi ostali bez ikakve pomoći. Oni, dakle, kao porodica neće ostati bez pomoći i trudićemo se da to smanjenje bude postepeno. S druge strane, isplata naknada iz domena socijalne pomoći biće redovna, a u narednih šest-sedam meseci trebalo bi da promenimo zakon koji reguliše tu problematiku i da u pravo na pomoć uključimo sve porodice sa primanjima ispod republičkog proseka, što sada nije slučaj - kaže Matkovićeva.
U obrazloženju promene kriterijuma Svetskog programa za hranu navodi se da se 'fokus međunarodne zajednice pomera sa pružanja hitne humanitarne pomoći Srbiji ka stvaranju planova i odvajanju finansijskih sredstava za dugoročnije programe'.
- Naša poruka donatorima jeste da smo mi potpuno svesni da je do smanjenja strane humanitarne pomoći jednom moralo doći i da je pošteno reći da trenutno postoji veliki broj zemalja u svetu gde je humanitarna situacija gora nego kod nas. Smanjenje humanitarne pomoći je sasvim normalno, ali ono bi trebalo da bude postepeno u skladu sa potrebama, a ne naglo. Ja to više vidim kao problem pogrešno izabranog vremena i bojim se da nam se ne dogodi da humanitarna pomoć prestane pre nego što razvojni programi krenu - ocenjuje za 'Blic' dr Gordana Matković. R.Marković
