Izvor: RTS, 04.Avg.2013, 13:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomen žrtvama "Oluje"

Povodom 18 godina od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", pomen žrtvama održan u Crkvi svetog Marka u Beogradu i Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci. Vicepremijer Alekasandar Vučić apelovao na međunarodnu zajednicu da odgovorni za taj zločin budu kažnjeni.

Parastosi žrtvama hrvatske vojno-policijiske akcije "Oluja" održani su u Crkvi svetog Marka u Beogradu i Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci.

Više od 1.600 Srba nije dočekalo kraj kolone koja je krenula >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz Hrvatske. Za njih se zna da su ubijeni ali je sudbina još 2000 ljudi potpuno nepoznata.

Stradalima u toj vojnoj akciji liturgiju u beogradskoj Crkvi Svetog Marka služio je episkop Atanasije Rakita, nakon čega su porodice položile vence na spomenik žrtvama i krenule u protestnu šetnju do hrvatske ambasade.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić apelovao je na međunarodnu zajednicu da odgovorni za taj zločin budu kažnjeni i ocenio da će apel Srbije biti jači onoliko koliko je njena snaga veća.

"Samo jaka, stabilna i moćna Srbija može da pomogne svom narodu, ma gde on živeo, i jedino takva Srbija može da ga zaštiti od događaja kakva je bila "Oluja", rekoa je Vučić posle parastosa žrtvama vojne akcije "Oluja" u Crkvi Svetog Marka.

Vučić je istakao da je danas tužan dan za celu Srbiju i sve Srbe ma gde oni živeli, i poručio da Srbija ne može da zaboravi najveće etničko čišćenje počinjeno posle Drugog svetskog rata.

"Toliko stradalih, a bez ozbiljne odgovornosti za one koji su zločine počinili. Jedina pouka koju možemo da izvučemo je da moramo da stvorimo jaku i moću Srbiju, jer jedino na taj način možemo da pomognemo našem narodu ma gde on bio", poručio je Vučić.

Vučić je naglasio da Srbija apeluje međunarodnu zajednicu da oni koji su skrivili zločine odgovoraju i budu kažnjeni.

"Ratni zločini nikad ne zastarevaju", podsetio je Vučić, dodavši da će oni koji su ih počinili kad-tad odgovarati.

"Govoriću u Beogradu na isti način kako sam govorio u Zagrebu. Mi Srbi imamo pravo da kažemo da je tuga danas dominanatan osećaj, ali imali smo i snage da prezremo one koji su u naše ime činili zločine. Nadamo se da će i drugi narodi na Balkanu imati snage da prezru one koji su u njihovo ime činili velike i teške zločine", istakao je Vučić.

Upitan šta se dešava sa rešavanjima otvorenih pitanja na relaciji sa Hrvatskom vezanih za imovinu Srba, stanarska prava, penzije, Vučić je rekao da se sve to pomerilo sa mrtve tačke i da Srbija ispunjava svoj deo dogovora postignutog prilikom njegove posete Zagrebu.

"Očekujemo od njih da se konačno krene sa isplatom penzija i reši pitanje stanarskih prava, a radimo i na povraćaju zemljišta koje je oteto", rekao je Vučić.

Vicepremijer je dodao da ima mnogo problema na čijem rešavanju Srbija i Hrvatska sada zajedno rade i naglasio da će položaj Srbija u Hrvatskoj, ali i izbeglih u budućnosti biti bolji i da će oni osetiti veću brigu i snagu Srbije.

Vučić je rekao i da uprkos različitim stavovima, Srbija i Hravatska pokušavaju da na racionanoj osnovi postave svoje odnose i da rešavaju probleme.

Linta: Pitanje prognanih, evropsko pitanje

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta rekao je za RTS da je u ulaskom Hrvatske u EU pitanje prognanih Srba postalo i evropsko pitanje, pitanje ljudskih prava i vladavine prava.

Od Vlade očekujem da podrže inicijativu Koalicije da se sazove posebna sednica Skupštine na kojoj bi se usvojila bi se Rezolucija o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih lica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, istakao je Linta.

Linta, koji je i poslanik u Skupštine Srbije iz kluba vladajuće Srpske napredne stranke, naveo je da je cilj rezolucije dodatno obaveže Vladu Srbije da u zvaničnim Zagrebom i Sarajevom pokrene ta pitanja.

Jedno trajnim i pravičnim rešenjem našeg pitanja, možemo govoriti o iskrenom pomirenju naroda na prostoru bivše Jugosavije, ocenio je Linta.

Čedomir Marić iz Udruženje porodica ubijenih i nestalih "Suza" ističe da je malo učinjeno u odnosu na vreme koje je prošlo. Broj od oko 870 ekhumiranih obeshrabruje. Gde su onda ostali? Četristo devedeset dva evidentirana koja treba ekshumirati, navodi nas na pomisao da su na skrivenim lokacijama, 'ocenio je Marić.

U organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i u RS se obeležava 18 godina od vojno-policijske akcije "Oluja".

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je ispred Hrama Hrista Spasitelja u Banjaluci da je agresija prema Srbima u zapadnoj Krajini izvršena uprkos činjenici da su politički predstavnici Srba samo dan ranije potpisali sporazum o mirnom rešavanju sukoba.

Do sada je ekshumirano 1000 tela, identifikovano oko 700 Srba a desetine grobnica u kojima bi mogli da budu odgovori su neistraženi. Porodice i Komisija za nestala lica zbog toga traže od Hrvatske da se više angažuje na rešavanju tog pitanja.

Nastavak na RTS...