Izvor: Politika, 17.Nov.2015, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poluge vlasti retko u rukama žena
Čak 24,6 odsto žena nikada nisu bile kandidatkinje za javne funkcije. – U 23 opštine u Srbiji nema nijedne žene u izvršnoj vlasti.– Nema ih ni u organima odlučivanja u političkim strankama, svedoče rezultati istraživanja Akademije ženskog liderstva
Istraživanje koje je sprovedeno tokom ove godine na uzorku od 150 aktivnih žena i muškaraca u parlamentarnim političkim strankama, pokazalo je da postoji visok stepen deklarativne podrške rodnoj ravnopravnosti, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedovoljna podrška konkretnim merama za njenu realizaciju.
„Muškarci su češće kandidati na republičkim izborima, a žene za niže nivoe vlasti. Čak 24,6 odsto žena nikada nisu bile kandidatkinje za javne funkcije. Naše istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da je pre pet godina procenat žena koje nisu bili kandidati za javne funkcije bio znatno viši – čak 47 odsto, što govori o značaju sistema kvota koje su od tada primenjivane ”, istakla je autorka istraživanja Višnja Baćanović, dodajući da retko ko ženama u političkim strankama prenosi znanje kako da budu profesionalne političarke.
Ona je takođe naglasila da u predstavničkim telima, gde je ustoličen sistem kvota – procenat žena iznosi trideset odsto. Međutim, na nivou lokalne samouprave žena je manje od pet odsto, a u 23 opštine u Srbiji nema nijedne žene u izvršnoj vlasti. Žena i dalje nema na mestima odlučivanja u političkim strankama. Uprkos tome, muškarci i žene različito percipiraju položaj žena u strankama – 57,7 odsto muškaraca smatra da žena ima dovoljno i da učestvuju ravnopravno, dok 51,7 odsto žena smatra da ih nema dovoljno i da ne učestvuju ravnopravno.
Iako su gotovo svi ispitanici – 97,5 odsto, izjavili da bi podržali predsednicu na čelu svojih političkih stranaka, ovo istraživanje pokazalo je da i dalje postoje veliki izazovi sa kojima se susreću žene u strankama. A jedan od najvećih je – usklađivanje porodičnog života i stranačke karijere.
„Analiza porodičnih odnosa pokazala je da su kućni poslovi kod ispitanica još uvek neravnomerno raspodeljeni, odnosno da žene imaju manje vremena i prostora za razvoj političke karijere”, ocenila je Ana Pajvančić-Cizelj, jedna od autorki ovog istraživanja.
Prema njenim rečima, za žene su, znatno češće nego za muškarce, razlozi ulaska u stranku – samoispunjavanje i društveni kontakti.
„Žene u strankama se osećaju moćno, osnažene su i dobro umrežene”, rekla je Ana Pajvančić-Cizelj dodajući da se u skici za profil idealnog srpskog političara nalazi osoba koja ima muške osobine – koja je nezavisna, takmičarski nastrojena i lako donosi odluke.
Istraživanje o rodnoj ravnopravnosti u političkim strankama sprovela je Akademija ženskog liderstva, ono je deo dvogodišnjeg partnerskog projekta koji sprovodi Beogradski fond za političku izuzetnost, a podržava ga Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Ovo istraživanje realizuje se u partnerstvu sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde i Centrom modernih veština iz Beograda.
.jpg)
