Izvor: Politika, 07.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Položaj žena 7. marta
Da li bitka za pisanje zanimanja u ženskom rodu ima smisla kada raste broj žrtava porodičnog nasilja, a žene se suočavaju sa diskriminacijom u gotovo svim oblastima
Nakon završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Marijana V. je u 24. godini postala sociolog, a deset godina kasnije – sociološkinja. Nakon što je par godina radila kao profesor sociologije u jednoj beogradskoj gimnaziji, ona se zaposlila u nevladinoj organizaciji koja neguje „rodno senzitivno” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oslovljavanje, pa na njenoj vizitkarti sada stoji zanimanje u ženskom rodu.
Da li se kvalitet njenog života promenio od kada je postala sociološkinja?
Da razmislim, kaže Marijana, i nakon kraćeg bilansiranja promena koje je u njen život donela profesija koja se piše u ženskom rodu, ona kaže:
– Teret domaćinstva i roditeljstva i dalje je na meni, moja plata je i dalje manja od zarade kolege sociologa koji je zaposlen na istom radnom mestu, jer ja uzimam bolovanje zbog deteta, a na posao sam čekala duže nego moje kolege sa klase, jer su mi poslodavci otvoreno govorili da ne žele da prime ženu koja „obećava” da će rađati, a potom uzimati bolovanja zbog dečjih prehlada, upala, boginja i gripova. Ja sam ta koja vodi računa o domaćinstvu i ishrani, vodim decu u školu i na vanškolske aktivnosti, a potom brinem o domaćim zadacima – iskrena je naša sagovornica.
I Marijanin suprug uklapa se u profil prosečnog srpskog muškarca koji na kućne poslove utroši samo dva sata i 16 minuta – za razliku od žena koje kućnim poslovima posvećuju gotovo pet sati, to jest četiri sata i 51 minut. Naime, istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je da se muškarci najviše bave baštovanstvom u kućnim ljubimcima, a najmanje pranjem, peglanjem i decom. Za dan žena, Marijana očekuje da je suprug „iznenadi” buketom ruža. Neke njene prijateljice partneri su već neprijatno iznenadili predlogom da ih odvedu na specijalnu projekciju filma „Nimfomanka”, koju beogradski bioskop „Fontana” organizuje povodom Dana žena!
Marijana sa zanimanjem prati debatu o promociji rodno senzitivnog jezika i postavlja pitanje – da li bitka za pisanje zanimanja u ženskom rodu ima smisla u zemlji u kojoj iz godine u godinu raste broj žrtava porodičnog nasilja, a žene se suočavaju sa diskriminacijom u gotovo svim oblastima života – teže se zapošljavaju, manje su plaćene od muškarca za isti posao i uglavnom se bave zanimanjima koja nisu oporezovana solidarnim porezom. Država je, međutim, našla način da ih oporezuje...
– Zaštitnik građana nedavno se obratio Upravi za trezor i Poreskoj upravi pri Ministarstvu finansija, zbog činjenice da su mnoge porodilje kojima uplate kasne nekoliko meseci, postale „žrtve” solidarnog poreza, jer su u jednom mesecu dobile više zaostalih uplata koje pojedinačno inače ne prelaze iznos od 60.000 dinara, pa su zbog toga oporezovane – kaže Gordana Stevanović, zamenica zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost i prava deteta.
Ona podseća da su brojne trudnice i porodilje zaposlene na određene vreme pre izmena Zakona o radu iz aprila 2013. godine ostajale bez posla nakon isteka roka na koji je radni odnos zasnovan. Ipak, nakon tih izmena društvo pokazuje nameru da poboljša položaj trudnica, uvodeći pravo da naknada zarade za vreme trudničkog bolovanja bude sto odsto iznosa zarade.
– U manje povoljnom položaju nalaze se žene u ruralnim sredinama, jer su one uglavnom nezaposlene, imaju otežan pristup zdravstvenoj zaštiti i uglavnom rade teške fizičke poslove u poljoprivrednom gazdinstvu. Muškarci su i dalje ti koji su većinski vlasnici imovine – kaže Gordana Stevanović.
Najveći broj pritužbi koje su žene podnosile zaštitniku građana tiče se povreda prava na rad, na naknadu zarade za vreme trudničkogbolovanja, porodiljskog i odsustva radi nege deteta, nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Iako je u poslednjem sazivu parlamenta prvi put ispunjen uslov da svako treće poslaničko mesto zauzima žena, a u Skupštini Srbije prvi put je osnovana Ženska parlamentarna mreža koja u svoje najvrednije zasluge ubraja usvajanje Istanbulske konvencije, to jest Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici, samo tokom prethodne godine u porodičnom nasilju stradalo je 45 žena.
Katarina Đorđević
objavljeno: 07.03.2014.
