Izvor: Politika, 06.Apr.2012, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina stanovnika boluje od hipertenzije
U populaciji od 65. do 74 godine, tri od četiri osobe pate od povišenog krvnog pritiska
Vodiči dobre kliničke prakse koji sadrže pravila postupanja lekara od početnih simptoma oboljenja do izlečenja pacijenta, nedavno su ugledali svetlost dana. Ovi vodiči imaju za cilj da olakšaju rad lekarima i da poboljšaju zbrinjavanje pacijenata u Srbiji. Čitaoci „Politike” i gledaoci Jutarnjeg programa RTS-a mogu svake subote da se upoznaju s preporukama za lečenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekih bolesti.
Hipertenzija je najrasprostranjenija bolest od koje boluje oko 60 odstoodraslog stanovništva u Evropi. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, iz 2006. godine, 47 odstoodraslih stanovnika Srbije je imalo povišen krvni pritisak. Sa starošću raste i broj obolelih, tako da u populacijiod 65 do 74 godine,triod četiriosobe ima hipertenziju. Različiti faktori povezani su s nastankom hipertenzije, kao što su nasleđe, povećani unos soli, prekomerno konzumiranje alkoholnih i bezalkoholnih pića, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, ali i neke bolesti bubrega, oboljenjažlezda s unutrašnjim lučenjem, kaoi neki lekovi, mogu uzrokovati pojavu takozvanesekundarnehipertenzije.
Profesor dr Aleksandar N. Nešković, šef Interventne kardiologije u Kliničko-bolničkom centru „Zemun” i predsednik radne grupe za izradu Nacionalnog vodiča za hipertenziju, objašnjava da hipertenzija najčešće nema simptome i zato bolesnici nisu svesni njenog pogubnog dugoročnog delovanja. Kada se pojave, najčešći simptomi oboljenja su glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica i nesvestica.
– Povišen krvni pritisak izmeren jednom ne znači da bolesnik ima hipertenziju. Za postavljanje dijagnoze hipertenzije potrebno je uraditi više merenja uz konsultaciju s lekarom. Preporučuje se da se visina krvnog pritiska proverava na svake dve godine kod osoba koje imaju normalan krvni pritisak, ispod 120/80 mmHg, odnosno jednom godišnje kod osoba koje imaju nešto viši krvni pritisak, ali ispod 140/90 mmHg. Hipertenzija tokom godina oštećuje vitalne organe: srce, krvne sudove, mozak, bubrege, oči i često je udružena s drugim faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih oboljenja – istakao je dr Nešković.
Stručnjaci kažu da je Nacionalni vodič za dijagnostikovanje i lečenje arterijske hipertenzije odraz potrebe da se najnovija naučna saznanja primene u svakodnevnoj kliničkoj praksi u našoj zemlji.
– Između ostalog, najnovija saznanja se odnose na kombinovanje antihipertenzivnih lekova, ciljne vrednosti krvnog pritiska kod bolesnika s šećernom bolešću (koje su niže nego kod nedijabetičara) i lečenje arterijske hipertenzije kod vrlo starih osoba. Na sreću, današnje terapijske mogućnosti su velike i kombinovanjem lekova moguće je pomoći svim bolesnicima. Dugoročnom dobrom korekcijom hipertenzije višestruko se smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja i poboljšava kvalitet života – smatra dr Nešković.
Cilj lečenja arterijske hipertenzije, kaže prof. dr Branislava Ivanović, sekretar radne grupe za izradu vodiča za dijagnostikovanje i lečenje arterijske hipertenzije iz Kliničkog centra Srbije, jeste normalizacija vrednosti krvnog pritiska, prevencija i zaustavljanje oštećenja srca, bubrega, mozga, krvnih sudova. Pre započinjanja lečenja važno je utvrditi kolikom je kardiovaskularnom riziku izložen pacijent. Ta procena se obavlja na osnovu „težine” arterijske hipertenzije.
– U proceni rizika važnu ulogu imaju podaci da li je pacijent preležao infarkt, da li je imao moždani udar, da li ima oštećenje bubrega. Proverava se i da li osoba ima dijabetes, koliki mu je nivo holesterola i triglicerida u krvi, da li puši i ko je u porodici imao kardiovaskularno oboljenje. Lečenje uključuje korekciju životnih navika koje dovode do povećanja vrednosti arterijskog pritiska i uzimanje lekova. Ono nije jednostavno i ne svodi se na šablon. Mi ne znamo koji je od brojnih mehanizama odgovoran za nastanak hipertenzije kod određenog pacijenta i zato je potrebno strpljenje lekara i bolesnika u izboru leka – objasnila je dr Ivanović.
Vodiče dobre kliničke prakse građani mogu pogledati na sajtu Ministarstva zdravlja.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 07.04.2012
