Izvor: RTS, 26.Maj.2019, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina otpada u Srbiji završi u prirodi
Da živimo u čistijem okruženju i mi bismo bili zdraviji. Najveći krivci za veliku zagađenost su fabrike, stara vozila, toplane... Ali i mi, pojedinci. Od 5.000 tona otpada koliko se svakodnevno odlaže, gotovo polovina završi u prirodi, na divljim deponijama, uz reke i izletišta. Nisu pošteđeni ni rezervati prirode kao što je Goč kod Kraljeva.
Na svega nekoliko kilometara od centra Kraljeva počinje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uspon na Goč. Priroda je živopisna, sa listopadnim i četinarskim šumama, ali njenu lepotu narušava otpad, plastična ambalaža i limenke pored puta.
Put Kraljevo – Sokolja – Goč, dug je 30 kilometara i pruža se duž tri planinske reke. I tuse bacaju otpaci – iako je veći deo planine Specijalni rezervat prirode sa endemskim vrstama biljaka i životinja.
Specijalni rezervat prirode Goč – Gvozdac prostire se na 4.000 hektara. Meštani iz planinskih sela tvrde da se otpad baca i van puteva, u korita reka i potoka, a sve češće i duboko u šumi gde ima i divljih deponija.
A moglo bi i drugačije. Aluminijumske limenke, na primer, mogu da se prodaju – kilogram za 60 dinara. I veoma su tražene. Ako ostanu u prirodi razlažu se od 80 do 200 godina.
"Prvo, učiniće jednu korisnu stvar za prirodu, za ekologiju. Drugo, ima finansijski efekat kakav takav. Bolji je nego ništa", kaže Milovan Milovanović, direktor preduzeća "Bakar plus".
Bacajući otpad, naši građani godišnje bace oko pet miliona evra, podaci su Evropskog pokreta u Srbiji. U Evropi se reciklira i do 40 odsto otpada, a u Srbiji jedva 10 procenata.
.jpg)
