Izvor: Blic, 06.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina mladih bi se iselila
Polovina mladih bi se iselila
Oni su, kako sami kažu, deca rata, ili deca katastrofe. Odrastali su u izrazito nepovoljnim okolnostima. Zapamtili su predsednika Srbije koji je optužen za ratne zločine, doživeli su nekoliko ratova, uključujući i onaj s najvećom svetskom vojnom silom, stasavali su u državi koja je bila 'počastvovana' isključenjem iz svih međunarodnih institucija... Velika većina njih nikada nije prešla granicu svoje zemlje. Živeli su na istoj teritoriji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali u tri različite države... Sve to, savetuju sociolozi, trebalo bi se uzeti u obzir kada slušate te mlade ljude kako govore o svojim uzorima, vrednostima i očekivanjima. - Šta reći o zemlji koju bi, ako bi mu se ukazala prilika, napustio svaki drugi mladi čovek između 16 i 25 godina. Nikakva uteha nije to što je stanje pre deset godina bilo još gore, kada je od troje dvoje želelo da ode - kaže Srećko Mihailović, sociolog. On je istraživač Centra za proučavanje alternativa, čiji podaci govore da je od 1991. do 2002. godine Srbiju napustilo između 30.000 i 40.000 visoko obrazovanih mladih ljudi.
I danas 52 odsto mladih ima na umu bolji život u inostranstvu. Kao najčešći razlog za napuštanje Srbije, u čak 30 odsto slučajeva, oni navode nizak životni standard. Nedostatak perspektive i sigurniji život u inostranstvu pokrenuli bi po 15 odsto mladih da otputuju s kartom u jednom pravcu.
- Moj utisak je da su mladi ljudi prilično realni. Mnogi od njih ne vide motive za ostanak i većina njih želi da ode. Nisu oni čudni, već je kriva politika i oni koje je kroje. Mladi su proveli svoje detinjstvo i mladost u stalnom ekonomskom propadanju. Godinu i po dana življenja u demokratskom poretku pokazalo je da je došlo do boljitka u nekim segmentima društva, ali i da je ostao čitav niz problema koji se pokazao težim nego što je to u prvi mah izgledalo. Trebalo bi razumeti kontekst u kojem su odrastali, a koji je bitno odredio način na koji oni shvataju svet oko sebe i svoje mesto u njemu - kaže Dragan Popadić, socijalni psiholog, takođe istraživač.
- Čak i najmlađe ispitanike, rođene 1987. godine, istorija je uspela da nauči kako je realnost lako promenljiva, koliko večite istine mogu biti kratkotrajne i kako se društvene vrednosti lako preobrću. Zato oni i svoje sadašnje stanje najčešće opisuju kao 'osrednje'. Ali, život vršnjaka u zapadnoj Evropi ocenjuju kao znatno bolji od svog i života svojih prijatelja - navodi Mihailović. Uprkos tome, većina mladih je optimistična, premda značajan broj njih ne može da proceni svoj život u budućnosti. I taj procenat je sve veći, što je ocena sadašnjeg života lošija. Sa uzrastom povećavaju se kritičnost i pesimizam, a starije ispitanike, nezaposlene, koji su objektivno u najtežem položaju, karakteriše briga za vlastitu budućnost i usko samopouzdanje.
Ko su im uzori?
Mahom su nespremni da uopšte nekoga proglase svojim uzorom. Tako se opredeljuje čak 41 odsto ispitanih, što je znatno više no u ranijim istraživanjima. Za 30 odsto ispitanih uzor su ličnosti iz sveta estrade, a za 19 odsto njih to su ličnosti iz kulture i istorije. Sportisti su uzor za 18 procenata mladih, za devet odsto to su ličnosti iz sveta politike, a samo šest procenata uzore nalazi u privatnom životu. Tanja Nikolić Đaković Samo trećina ne pije alkohol
Istraživanje je obavljeno na uzorku od 1.591 osobe starosti između 15 i 24 godine, na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije. Ispitanici srpske nacionalnosti čine četiri petine uzorka, a pripadnici ostalih nacionalnosti jednu petinu. Tri četvrtine ispitanika izjašnjavaju se kao vernici.
Velika većina nije sklona narkoticima, ali zato jeste alkoholu. Samo jedna trećina mladih uopšte ne pije. Indikativno je da u uzrastu od 15 godina samo 55 odsto dečaka nikada nije probalo alkohol. Istraživanje je izvedeno u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Republikom Srbijom, Centrom za proučavanje alternativa i Institutom za socijalno obrazovanje iz Švedske 'Proni'. Većina čeka dobru priliku
Ukupno 18 odsto ispitanika planira trajni odlazak u inostranstvo. Na nivou želja, kada bi mogli da biraju gde bi živeli, taj procenat se povećava na 40 odsto. Kada bi im se ukazala prilika da napuste Srbiju, to bi učinilo čak 54 odsto mladih.
Dakle, šestina planira odlazak u inostranstvo, dve petine želi da ode, a više od polovine bi iskoristilo priliku ako bi je imalo i zauvek napustilo Srbiju.
