Izvor: Politika, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina đaka zna gde da kupi drogu
U Beogradu 5.618 narkomana, prosečna starost narkomana 25,6 godina – najmlađi zavisnik imao je 16, a najstariji 54 godine
Već u drugom razredu srednje škole 13 odsto učenika priznaje da zavija džoint, 15 odsto njih zloupotrebljava lekove za smirenje, 2,3 odsto đaka konzumira ekstazi, oko 1,5 odsto srednjoškolaca uzima kokain i heroin, a oko jedan odsto školaraca ima iskustva sa halucinogenim drogama, pokazuju rezultati istraživanja Evropske agencija za rekonstrukciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje je sprovedeno na uzorku od 3.000 učenika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Stručnjaci Evropske agencije za rekonstrukciju procenjuju da je četvrtina svih adolescenata u Srbiji pod rizikom da će u jednom momentu svog odrastanja početi da eksperimentiše sa ilegalnim drogama.
Analizirajući odgovore na pitanja – koja je prva droga ušla u vaš svet, istraživači su došli do zaključka da su dečaci počeli sa kanabisom, a devojčice sa sredstvima za smirenje. Ovi podaci ukazuje da su droge odavno izgubile status "zabranjenog voća", jer svaki deseti šesnaestogodišnjak izjavljuje da mu je kokain "lako dostupan", a svaki peti da lako dolazi do amfetamina. Tome treba dodati i podatak da više od 40 odsto učenika zna jedno ili više mesta gde može da kupi kanabis, a na direktno pitanje – gde, oni navode i konkretne ulice, parkove i škole gde mogu da nabave psihoaktivne supstance.
Posebno zabrinjava podatak da je čak 99 odsto tinejdžera izjavilo da "ima prijatelje koji su koristili neke psihoaktivne supstance", što znači da je mnogo veći broj onih koji su imali iskustvo sa narkoticima od onih koji su spremni da to i priznaju. Ne treba sa uma smetnuti ni činjenicu da je 70 odsto tinejdžera na pitanje od koga ste dobili prvu drogu odgovorilo – od prijatelja.
Radoznalost je primarni motiv zbog koga tinejdžeri uzimaju psihoaktivnu pilulu i povuku prvi dim marihuane, a zloupotreba psihoaktivnih supstanci najčešća je kod učenika zanatskih škola, a upotreba marihuane kod onih učenika čiji su roditelji visokog obrazovnog profila.
Po podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, broj registrovanih zavisnika u stalnom je porastu – u toku prethodne godine 774 nova zavisnika potražila su pomoć u nekoj od beogradskih zdravstvenih ustanova. Statistika ovog medicinskog zavoda svedoči da na hiljadu Beograđana dolazi – od tri do četiri narkomana.
Analiza godišnjeg izveštaja Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuje da je prosečna starost registrovanih narkomana u 2006. godini bila 25,6 godina – najmlađi zavisnik imao je 16, a najstariji 54 godine. Iako pomoć stručnjaka najčešće traže osobe starosti od 25 do 29 godina, u strukturi registrovanih narkomana uočava se kretanje ka mlađem uzrastu, a iskustvo lekara govori da mladi u "živo blato" zavisnosti najčešće zakorače na raskrsnici osnovne i srednje škole.
Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje govore da je krajem prošle godine u Beogradu živelo 5.618 registrovanih narkomana, a najveći broj njih je u starosnoj kategoriji od 25 do 29 godina. Oni, međutim, skreću pažnju na činjenicu da je broj zavisnika od psihoaktivnih supstanci neuporedivo veći od zvanične statistike. Polna statistika svedoči da je odnos registrovanih zavisnika tri prema jedan "u korist", odnosno – na štetu muškaraca, a kod mlađih od 20 godina taj odnos je dva prema jedan. Najviše registrovanih zavisnika živi na Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu i Zvezdari.
Među registrovanim zavisnicima dominiraju intravenski narkomani – oko 85 odsto njih drogu uzima putem šprica, a slede politoksikomani, odnosno osobe koje mešaju alkohol i psihoaktivne supstance. Prosečna dužina narkomanskog staža pre dolaska na lečenje iznosi između šest i sedam godina.
Prema podacima Zavoda za informatiku i statistiku, narkotici godišnje "potpišu" između 25 i 50 čitulja. Prosečna starost zavisnika u trenutku smrti je oko 35 godina, a trećina preminulih mlađa je od trideset godina.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 22.06.2007.]
.jpg)
