Izvor: Glas javnosti, 18.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina davljenika pod dejstvom alkohola
BEOGRAD - Na bazenima u zemljama EU svake godine se dogodi više od 200.000 nesreća, često sa smrtnim ishodom, a taj broj je uvećan za još 50.000 kada se dodaju slučajevi vezani za upotrebu čamaca i bavljenja sportovima na vodi. U odnosu na broj stanovnika, proporcija za Srbiju bi dala oko 300 takvih nesreća godišnje, mada kod nas ne postoji objedinjen broj koliko osoba godišnje strada na taj način.
Činjenica je, međutim, da se u letnjem periodu na bazenima i kupalištima događa >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << veliki broj tragedija, da su žrtve najčešće mladi ljudi i deca, a uzroci utapanja ili povređivanja su različiti. U MUP-u nemaju podatak o tome koliko godišnje strada ljudi na bazenima i raznim kupalištima, pošto se evidencije vode samo za slučajeve vezane za prekršaje i krivična dela.
NA ADI STRADAJU MLADI
- Tragedije se na Adi Ciganliji uglavnom dešavaju van poligona koji pokrivamo i van radnog vremena spasilaca. Najčešće su to mladi ljudi, može se reći deca, koja noću dolaze u grupama i piju na obali jezera. Posle nekoliko alkoholnih pića, oni skaču u vodu, a to se često završi fatalno - kaže za Glas Žarko Maksić, šef spasilačke službe na Adi.
Čak i kod dobro organizovanih i odgovornih Evropljana utapanje je drugi najčešći uzrok smrti mališana i mladih do 18 godina, zbog čega se nedavno oglasila Evropska alijansa za bezbednost dece. Oni su izneli neke smernice koje mogu uticati na smanjenje nesreća u vodi i veruju da bi se većina njih mogla sprečiti da su bile preduzete odgovarajuće mere bezbednosti.
Alijansa je preporučila turističkim agencijama, menadžerima hotela i iznajmljivačima sportskih rekvizita da povećaju sigurnosne standarde i provere mogući rizik po bezbednost. Neophodno je da svako kupalište ima precizan plan za hitne slučajeve, insistira se na pravilu da deca koriste pojaseve za spasavanje, a agencije i firme da budu svesne rizika i mogućih opasnosti, kao i da zapošljavaju dobro obučen kadar.
U Srbiji ne postoji zakon o uređenju plaža, ali ni pravni okvir o bezbednosti kupača i o spasilačkim službama, pa se podizanje bezbednosti svodi na bolje organizovanje za to nadležnih službi i apele direktora kupališta i zvaničnika da svi pokažu veću odgovornost.
