Izvor: Politika, 10.Nov.2015, 10:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polna ravnopravnost uzmiče pred rodnom

Na meti lingvista feminista našli su se nazivi lica po zvanju, zanimanju, ulozi ili delatnosti u mnogim jezicima, ali s nejednakom istrajnošću

Po­jam fe­mi­ni­zam se obič­no uzi­ma kao sku­pi­na ide­o­lo­gi­ja i po­li­tič­kih po­kre­ta ko­ji se bo­re za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja že­na u dru­štvu, a pro­kla­mo­va­ni cilj ve­ći­ne ta­kvih po­kre­ta je iz­jed­na­ča­va­nje pra­va že­na s pra­vi­ma mu­ška­ra­ca. Da bi se cilj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po­sti­gao, shva­ti­lo se da je po­treb­no pre­po­zna­ti uzro­ke i de­lo­va­ti na njih, pa se ta­ko ne­ka­ko do­šlo i do je­zi­ka.

Pre­ma poj­mu pol („mu­ško” i „žen­sko”) naj­pre je kon­stru­i­san po­jam rod – iz­raz shva­ta­nja da lič­ni „do­ži­vljaj po­je­din­ca kao mu­škar­ca ili že­ne“ mo­že ali „ne mo­ra ko­re­spon­di­ra­ti s nje­go­vim ak­tu­el­nim bi­o­lo­škim po­lom“. To je omo­gu­ći­lo da se pod okri­ljem bri­ge za „rod­nu rav­no­prav­nost“ da­nas vi­še bri­ne o po­lo­ža­ju po­je­di­nih „ro­do­va“ (npr. ho­mo­sek­su­a­la­ca) ne­go o istin­skoj rav­no­prav­no­sti po­lo­va. Ta­ko shva­ćen „rod“ je ne­spo­jiv, npr. s ro­dom u lo­gi­ci (hi­je­rar­hij­ski naj­vi­še kla­se, iza ko­jih sle­de vr­ste, pod­vr­ste itd.), ali je spo­jiv s ro­dom u gra­ma­ti­ci. Sta­ro po­ve­zi­va­nje po­la i ro­da u gra­ma­ti­ci (up. ter­mi­ne gra­ma­tič­ki i pri­rod­ni rod) po­go­do­va­lo je shva­ta­nju da je­zik „mo­že da od­ra­ža­va i po­dr­ža­va sta­vo­ve dru­štva o mu­škar­ci­ma i že­na­ma“ (D. Kri­stal), te i da do­mi­na­ci­ja mu­ška­ra­ca u dru­štvu mo­že bi­ti po­ve­za­na s do­mi­na­ci­jom mu­škog ro­da u gra­ma­ti­ci.

Na me­ti lin­gvi­sta-fe­mi­ni­sta na­šli su se na­zi­vi li­ca po zva­nju, za­ni­ma­nju, ulo­zi ili de­lat­no­sti (na­da­lje: zva­nje) u mno­gim je­zi­ci­ma, ali s ne­jed­na­kom is­traj­no­šću. Dok su fe­mi­ni­stič­ki opi­ti s en­gle­skim je­zi­kom tra­ja­li vr­lo krat­ko i bi­li usme­re­ni na ot­kla­nja­nje „je­zič­kog sek­si­zma“ kao mo­gu­će po­dr­ške do­mi­na­ci­ji mu­ška­ra­ca u dru­štvu (tra­že­no da se slo­že­ni­ce ti­pa cha­ir-man „pred­sed­nik, pred­se­da­va­ju­ći” za­me­ne sa cha­ir-per­son) – za srp­ski se je­zik upor­no tra­ži (i spro­vo­di) do­sled­na po­la­ri­za­ci­ja „žen­skih“ i „mu­ških“ zva­nja, pri če­mu se kao cilj i ne po­sta­vlja dru­štve­na jed­na­kost mu­ška­ra­ca i že­na, već „vi­dlji­vost“ pol­ne ka­rak­te­ri­sti­ke. Asi­me­trič­ne pa­ro­ve ti­pa mi­ni­star – mi­ni­star­ka, sa­či­nje­ne od re­či-poj­ma (lek­se­ma mi­ni­star) i njoj pod­re­đe­ne ne-poj­mov­ne (lek­sič­ko-gra­ma­tič­ke) for­me (mi­ni­star­ka „od­re­đe­na že­na mi­ni­star”, „su­pru­ga mi­ni­stra”) – kre­a­to­ri fe­mi­ni­za­ci­je tu­ma­če i ko­ri­ste kao da su si­me­trič­ni.

Op­šte je po­zna­ta stvar da ime­nice sa zna­če­njem „oso­ba ko­ja...” mo­gu bi­ti neo­se­tljive na pol­nu raz­li­ku ili, pak, bi­ti za­visne od nje i s njom po­ve­za­nih dru­štve­nih nor­mi, tj. od­no­si­ti se (1) na li­ca jed­nog po­la (trud­ni­ca, pra­lja, se­stra; bra­do­nja, dr­vo­se­ča, brat); (2) na li­ca oba po­la, bez ika­kvih raz­li­ka (spa­va­li­ca, pri­ča­li­ca, bu­da­la); ili (2) na li­ca oba po­la, ali s iz­ve­snim raz­li­ka­ma (uči­telj, di­rek­tor, ured­nik).

Na­i­me, kad god je va­žan iz­gled, sen­zi­bi­li­tet, fi­zič­ka sna­ga i dru­ge spo­sob­no­sti po­je­din­ca za­vi­sne od po­la, tu je­zik po­sta­vlja ja­snu raz­li­ku (sta­rac – sta­ri­ca, glu­mac – glu­mi­ca, pe­snik – pe­sni­ki­nja; isp. ko­šar­ka­ši, ko­šar­ka­ši­ce). Zna­če­nja tih pa­ro­va ne za­sni­va­ju se, me­đu­tim, tek na po­lu, već na sno­pu raz­li­ka po­ve­za­nih s po­lom. Raz­li­ke po­ve­za­ne s po­lom od pre­sud­ne su va­žno­sti u „po­slo­vi­ma“ ko­ji tra­že mu­ško i žen­sko kao par, ti­pa ba­le­tan – ba­le­ri­na, vo­di­telj – vo­di­telj­ka, ple­sač – ple­sa­či­ca i sl., – sve po ar­hi­mo­de­lu do­ma­ćin – do­ma­ći­ca.

Ka­da pak po­sto­ji svest o to­me da od­re­đen po­sao na jed­na­ko va­ljan na­čin mo­gu oba­vlja­ti i že­ne i mu­škar­ci, ta­da ne po­sto­je ni lo­gič­ki ni lin­gvi­stič­ki (pa ni ci­vi­li­za­cij­ski) raz­lo­zi da se mu­ški i žen­ski no­si­o­ci istog zva­nja ne ozna­če je­din­stve­nim ime­nom (di­rek­tor, pro­fe­sor, knji­go­vo­đa). Po mo­de­lu ime­ni­ce čo­vek /m. r./, či­je op­šte zna­če­nje „ljud­sko bi­će /sva­ko, bez ob­zi­ra na pol ili uz­rast/” u sto­pu pra­ti smi­sao „čo­vek mu­ška­rac” (up. mač­ka /ž. r./ „ži­vo­tinj­ska vr­sta” : „mač­ka žen­ka”), na­zi­vi ti­pa pro­fe­sor ili su­di­ja na vi­šim lo­gič­kim ni­vo­i­ma zna­če „za­ni­ma­nje” ili „oso­ba ko­ja...”, dok na ni­žim ni­vo­i­ma do­la­ze u funk­ci­ji ozna­ča­va­nja i oslo­vlja­va­nja oso­ba mu­škog po­la (funk­ci­ja lič­nih ime­na). Pri to­me, čim se po­ja­vi ko­mu­ni­ka­tiv­na po­tre­ba da i oso­bu žen­skog po­la ozna­či­mo ili oslo­vi­mo po da­to­me zva­nju, me­ha­ni­zmi mo­ci­je ro­da či­ne da po auto­ma­ti­zmu is­pli­va „žen­ska“ for­ma na­zi­va (’„ova“ že­na’ mi­ni­star­ka, su­di­ni­ca).

Da­kle, u do­me­nu mo­ci­je ro­da srp­ski je­zik je „rod­no ose­tljiv“ na ni­žim lo­gič­kim ni­vo­i­ma, ko­ji pod­ra­zu­me­va­ju oči­gled­nost i čvr­stu ve­zu iz­me­đu zna­ka i ozna­če­nog. Ta­kva ve­za ne (tre­ba da) po­sto­ji u zva­nič­nom i jav­nom go­vo­ru, či­ja je po­želj­na ka­rak­te­ri­sti­ka in­te­lek­tu­al­nost i poj­mov­no mi­šlje­nje, te i iz­o­sta­nak for­mi re­zer­vi­sa­nih za ni­že lo­gič­ke ni­voe. Pra­vo „gra­đan­stva“ na vi­šim ni­vo­i­ma, i to sa­mo u funk­ci­ji ozna­ča­va­nja od­re­đe­ne oso­be (kao svo­je­vr­sna za­me­na za lič­no ime, npr. dok­tor­ka Sta­noj­čić, ili sa­mo dok­tor­ka, kad se mi­sli „dr Mi­ra Sta­noj­čić”) – mo­gu ima­ti oni „žen­ski“ ob­li­ci ko­ji se „nor­ma­li­zu­ju“ u funk­ci­ji oslo­vlja­va­nja (vas­pi­ta­či­ce!, uči­te­lji­ce!, dok­tor­ka!).

Zah­tev da „že­na bu­de vi­dlji­va“ u go­vo­ru, tj. da se po­la­ri­za­ci­ja ti­pa mi­ni­star – mi­ni­star­ka uop­šti, ni­je ni­šta dru­go do zah­tev da se ne odva­ja­mo od oči­gled­nog mi­šlje­nja, tj. da nam se ne do­zvo­li poj­mov­no mi­šlje­nje. Na­du da na­met­nut pro­je­kat fe­mi­ni­za­ci­je ipak ne­će po­tra­ja­ti, te pod­ri­ti na­čin go­vo­ra i mi­šlje­nja utvr­đen gra­ma­tič­kim me­ha­ni­zmi­ma srp­skog je­zi­ka, pru­ža­ju broj­ni po­je­di­nač­ni pri­me­ri pro­ti­vlje­nja prak­si „fe­mi­ni­za­ci­je“ (po do­sled­no­sti se ov­de iz­dva­ja gđa Jor­go­van­ka Ta­ba­ko­vić, gu­ver­ner NBS), a po­seb­no pri­me­ri od­u­sta­ja­nja po­je­di­nih me­dij­skih ku­ća od ta­kve prak­se. Ima na­zna­ka da se pro­jek­tu na­sil­ne fe­mi­ni­za­ci­je srp­sko­ga je­zi­ka po­či­nje od­u­pi­ra­ti i RTS.

Dr Jo­van­ka Ra­dić

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU

Nastavak na Politika...

Politika: Srbija, Unesko i prijatelji