Izvor: Danas, 16.Okt.2015, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika smeta bebama
Predstavnici zdravstvenih vlasti, Ministarstva zdravlja i Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje nisu se juče odazvali pozivu na panel diskusiju o načinima rešavanja problema neplodnosti u Srbiji, rečeno je na toj tribini koju je organizovao Centar za unapređenje zdravlja žena.
- Srbija je sa manje od tri hiljade urađenih ciklusa godišnje znatno ispod evropskog proseka za broj urađenih vantelesnih oplodnji (VTO) spram broja stanovnika. Evropski prosek je 1.050 ciklusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << na milion stanovnika, što znači da bi kod nas godišnje trebalo da se uradi oko 7.000 ciklusa VTO. Sve državne klinike ukupno, na godišnjem nivou, urade do 1.500 ciklusa, a jedine su uključene u državni program finansiranja VTO. Ove jeseni je tačno dve godine od kad privatne zdravstvene ustanove nisu uključene u taj program, a zdravstvene vlasti ne objavljuju kad bi se moglo očekivati ponovno raspisivanje tendera za njihovo ponovno uključenje, istakao je Slobodan Bjelotomić, pomoćnik direktora za oblast transplantacije ćelija I tkiva I BMPO. On je dodao da, u međuvremenu, Slovenija finansira šest pokušaja za prvo i četiri pokušaja za drugo dete, Hrvatska četiri pokušaja VTO i dva sa zamrznutim embrionima, a čak i Crna Gora je u okviru evropskog proseka.
Uz ove rezultate, Bjelotomić napominje i da je u evropskim zemljama naišao na dobru praksu državnog finansiranja, jer se finansiranje rangira prema starosnoj dobi, pa država ne izdvaja velike količine novca za zahvate sa malom verovatnoćom uspeha.
- Rešenje jednog dela problema svakako bi bila i banka reproduktivnih ćelija koja se u Srbiji čeka još od 2009. kada je izglasan zakon o vantelesnoj oplodnji koji je predviđao jednu ovakvu ustanovu. Prema proračunima iz 2011. troškovi izgradnje ovakve banke bili bi zanemarljivi za državu, ali se to ipak ne događa zbog četiri promene političke garniture, nadležnih komisija i sličnih organa, ističe Bjelotomić i dodaje da "politika smeta bebama".
Snežana Vidaković, načelnica Odeljenja za vantelesnu oplodnju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, ističe da postupak VTO brzo napreduje te da svetski centri raspolažu tehnologijom koja je nama nedostupna.
- Pre 37 godina rođena je prva "beba iz epruvete", a prva srpska "beba iz epruvete", Miloš Trajković iz Vranja, danas ima 28 godina i sam je nedavno postao otac. Procedura VTO se menja sa napredovanjem novih tehnologija i razvojem novih lekova, tako da danas imamo na raspolaganju, na primer, rutinsko zamrzavanje embriona, zatim lek koji zamenjuje sedmodnevnu terapiju, gde jedna injekcija zamenjuje sedam dana primanja injekcija, kao i embrioskop, odnosno sistem za kontinuirano praćenje embriona od momenta oplodnje do dana transfera i mnoge druge stvari koje u ranim danima primene VTO nisu postojale - kazala je Vukotićeva.
Uskoro prva banka matičnih ćelija u Srbiji
Kragujevac - Naučnoistraživačku ustanovu Centar izvrsnosti u Kragujevcu, u čijem sastavu je i prva Banka matičnih ćelija u Srbiji, uskoro će početi da gradi firma "Banković" iz Crne Trave, koja je, krajem minule sedmice, taj posao dobila na međunarodnom tenderu koji su raspisali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Jedinica za upravljanje projektima (JUP).
- Firma "Banković" je dala povoljniju ponudu od drugih, a izgradnja Centra izvrsnosti, površine oko 11.000 kvadratnih metara, počeće nakon isteka roka za žalbe ostalih učesnika na tenderu (od osam dana - prim. aut.) i potpisivanja ugovora sa izvođačem radova, izjavio je juče rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević, napominjući da je rok za izgradnju Centra izvrsnosti - godinu dana.
U izgradnju i opremanje Centra biće uloženo 30 miliona evra, obezbeđenih iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, što je, koliko je poznato, jedna od najvećih, ako ne i najveća investicija u razvoj nauke u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Centar izvrsnosti u Kragujevcu, ili "Šumadijski hram nauke", kako još nazivaju tu naučnoistraživačku ustanovu, u svom sastavu će, pored Centra za istraživanje matičnih ćelija i Banke matičnih ćelija, imati i centre kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka za funkcionalna istraživanja, za molekularnu medicinu i celularna istraživanja, za morfološka istraživanja i za farmaceutska i farmakološka istraživanja. U Centru izvrsnosti će, sa svojim timom, biti angažovan i naš najpoznatiji genetičar Miodrag Stojković, koji je i idejni tvorac izgradnje te naučne ustanove ne samo nacionalnog, nego i međunarodnog ranga i značaja.
