Izvor: Politika, 25.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Politika” i ja
Ako bih, odmah na početku, rekao da mrzim politiku, onda bi to bilo i tačno i netačno. Mrzim onu koju narod, iz milošte, zove kurvom, a ne mrzim ovu, koju više ne čitam!
Otvara se novo pitanje: zašto ovu ne čitam?
Zato što se odavno, od žike, pa preko hadžije – prokurvala!
Nažalost, sva štampa, i ona žuta, i ona ružičasta, pa i ova šućmurasta, kuburi s pismenošću i uljudnošću. Teraju komarce da isteraju magarce, a pošto nisam ni komarac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni magarac, batalio sam tu vrstu informisanja.
Mnogobrojne privatovizije takođe ne trošim. Dozvoljavam njima da troše mene. To je moje pravo da ne znam sve!
Pa ipak, zamoljen da ovu „Politikinu” godišnjicu pomenem u molitvama svojim, potražio sam razlog za to, i našao ga.
Godine 1957. u Titovom Užicu bio sam učenik četvrtog razreda Više gimnazije i imao u sveskama hiljadu napisanih pesama. Nisam se stideo svoje skribomanije, slao sam pesme širom Jugoslavije, s drskim molbama da ih štampaju! Valjda je ta drskost dosadila urednicima „Književnih novina”, pa su mi štampali dve pesme. Evo prve:
Vodoravno
ustajem oblačim pantalone
doručkujem u đačkoj menzi
stavljam knjige pod mišku
kažem zdravo drugarici
stojim
još stojim
ponekad stojim i duže
gledam u izlog mesarnice
kupim POLITIKU
čitam doživljaje Paje Patka
kažem nastavniku istorije dobro
jutro
budem učtiv
budem ljut zbog toga
ulazim sedam pored druga
gledam u tablu zbog sinusa
mislim na vreme
samo ono nije vodoravno
već šugavo
Nekoliko važnih informacija danas čitam iz ove pesme. „Politiku” sam kupovao, možemo pretpostaviti, ne samo zbog Paje Patka, već i zbog drugih sadržaja. U sedamnaestoj godini još sam se osećao detetom svojih roditelja, pa je „Politika za decu” četvrtkom, samim tim, bila moja omiljena lektira. Upravo tih dana sam prostudirao, sa članovima kluba Mlada inteligencija, i Remboovo „Pismo vidovitog”, u kome poručuje nama, pesnicima budućim, da ne „ritmujemo delanje” već da „prednjačimo”.
U petnaest stihova ove pesme, lišenih i jedne jedine suvisle misli, ja „ritmujem delanje”, da bih u poslednja tri provirio kroz „šugavo vreme” sve do današnjih dana.
List „Politika” bila je tada mera ukusa i vedrine proizvedene dobrim, zanimljivim tekstovima. Na naslovnim stranama karikature Zuka Džumhura, na sportskim stranama poezija Mire Radojčića, na ostalima – Jurij Gustinčič, Božidar Dikić, na kulturi Zira Adamović i Milutin Čolić.
Danas ne znam da li sam ja poludeo, ili se nešto strašno dogodilo sa novinarstvom. Kad pokušam da gledam neku od televizija, ne mogu ništa da upamtim zablenut u dekoltee i pupkove voditeljki. Miroslav Belović bi rekao: „Kako pobeđuje šta, i sa gubitkom te mere – gubi se smisao!” Pismenost u štampi i medijima pravo je ogledalo opšte nepismenosti naroda!
Mogu da razumem tržišnu ekonomiju i takmičarsko ponašanje medija, ali ne znam šta nam je sa mozgovima?
Ogorčen sam! Ali, koga se tiče moje ogorčenje? To je privatna muka!
Ali, ta privatna muka je opšta pojava. Nisam ja jedini čiji je sin, jedan od trojice, otišao u svet, trbuhom za kruhom. Ako se nastavi ovaj amaterizam, i grabež, u upravljanju državom, i ova dvojica će morati da beže!
Otkad je Volter izmislio reč „optimizam” nije bilo većeg optimiste od mene! Ali taj optimizam se istopio posle političkih ubistava, do danas nekažnjenih, posle ubistava kulturnih ustanova širom Srbije, posle ubistava Zvezde i Partizana, posle ubistava sela i seljaka, posle ubistava zdrave pameti rasprodajom svega što je bilo vredno u Srbiji.
Da li se sve to mene tiče?
Sa visine od sedamdeset pet godina lako mi je da kažem: Ne!
Ali tiče se mojih pokojnih roditelja i mojih mudrih predaka. Tiče se Svetog Save, Tesle, Vuka i Zmaja! Tiče se mog profesora Raška Dimitrijevića. Tiče se Duška Radovića!
Ne mora da se tiče mene sve što ovde izlajah!
Voleo bih da se tiče današnjih vlasnika vlasti u Srbiji, vas koji ste odgovorni za ovo moje ogorčenje!
I voleo bih da „Politika” opet bude moja jutarnja ćirilica, s kojom mogu drugarski, kolegijalno, da popijem kaficu i porazgovaram!
Ljubivoje Ršumović
objavljeno: 25.01.2014.
