Izvor: Blic, 14.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke stranke kao veza policije sa mafijom
Političke stranke kao veza policije sa mafijom
BEOGRAD - Imao sam veliki kabinet, dobra kola na raspolaganju, pristojnu platu, na primer kao što je sudijska plata, putovao sam u inostranstvo. Kada podvučete crtu shvatite da ovo jeste udobno mesto, ali nisam ja obećao da ću zasesti u udoban kabinet i čekati penziju. Po mom dubokom uverenju, mi smo obećali nešto drugo, a ja to što smo obećali nisam mogao da ispunim. Zato sam u ostavci napisao da je podnosim iz najdubljeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moralnog osećanja prema građanima. Nemam ja nikakvih osećanja prema ministru Mihajloviću. Nismo mi ni prijatelji, ni neprijatelji. A nadam se da i nećemo biti ni prijatelji, ni neprijatelji - kaže za 'Blic' Boža Prelević, bivši savetnik ministra unutrašnjih poslova.
Koliko često ste se viđali sa ministrom i šta ste ga savetovali?
- Dva puta sam se sreo sa ministrom, na početku i na kraju. Prvi put kada me je ubeđivao da se prihvatim ovog posla, a drugi put kada smo zajednički došli do zaključka da za moje dalje bitisanje u ministarstvu nema potrebe. Viđali smo se u okviru nekih kolektivnih tela, gde bismo možda i razmenili pokoju rečenici ili na nekom koktelu. Nisam ni bio u prilici da mu dam bilo koji savet. Ja sam ovde pokušavao da uradim nešto na kontaktima sa inostranstvom, da nešto uradim sa reformama, onda čovek dođe u poziciju da postavi sebi pitanje: 'Šta ja u stvari radim ovde'. Šta se očekivali kada ste se prihvatili funkcije?
- Nakon završetka mog mandata kao koministra policije, spremao sam se da se vratim u pravosuđe. Na neobično dugo i uporno insistiranje ministra Mihajlovića odlučio sam da ostanem i pomognem mu. On je smatrao da bi bilo dobro da nastavim kontakte sa međunarodnim organizacijama. Iako mi se nije preterano svidela ideja da nastavim da radim u policiji, smatrao sam da je policija jedan od ključnih problema u ovoj državi, čak mislim najveći. Osim toga, ovo ministarstvo je samo po sebi korektivni mehanizam svakog sistema, svake vlade, koji kada se reformiše treba da utiče na smanjenje korupcije i kriminala u svim drugim ministarstvima. Međutim, već nakon šest-sedam meseci, pojavile su se stvari koje mi se nisu svidele... Na primer?
- Recimo, ja nisam mogao da dođem do ministra, bilo je mnogo pitanja koja su trebala da se otvore, zatim nesrećno hapšenje Miloševića, problemi sa Haškim tribunalom. Otvorili su se politički sukobi i podele, ti si za Koštunicu, ti si za Đinđića. Oni koji su bili neopredeljeni, imali su najviše problema. Pala je Savezna vlada. Odjednom je ključni problem u Srbiji postao DOS, a oni su sa dvotrećinskom većinom u parlamentu mogli da urade bilo šta. I tu su negde počele da se pojavljuju rezerve prema ovom ili onom rešenju. Neka moja ideja bila je da uradimo zakon o državnoj bezbednosti, zakon o policiji, da postavimo osnove. Polako je postalo jasno da reforme neće teći ni tokom, ni brzinom kojom bih ja voleo. Počeo sam da se bunim protiv nekih stvari, protiv nekih izjava.
Kojih?
- Novinari me pitaju šta mislite o izjavi ministra da su u Batajnici otkopane žrtve etničkog čišćenja na Kosovu. Vi se nađete u glupoj situaciji, tačno znam šta je zakon, 12 godina sam radio u sudu, ne mogu da kažem da ministar ima pravo da kvalifikuje šta se desilo. To je potpuno neprimerno. Imali ste situaciju da ministar to tako kvalifikuje, a da Tribunal i haški tužioci kažu da postoje indicije, sumnje. Zatim, obećanje da će svako ko da dokaze o ubistvima dobiti nagradu i blažu kaznu. Nije to u nadležnosti policije, a gde nam je onda sud? Razlike su se povećavale. Mislio sam da je važno razotkrivanje nekih stvari koje se nikada ne smeju ponoviti. Na primer, batinanje građana. Ne mislim da nekoga zbog toga treba amnestirati, s druge strane imate hiljade policajaca koji se s tim nisu složili, koji su zbog toga izgubili posao ili otišli na Kosovo. Nije pošteno da i oni nose mrlju da su tukli svoje sugrađane bez razloga. Zna se tačno ko je to naredio. Nije cela policija bila slepi instrument u Miloševićevim rukama, već samo njen deo, pre svega rukovodeći. O policiji se ovde poslednjih 20 godina govorilo u krajnje negativnom kontekstu. S jedne strane imate ljudi koji su ranjavani jureći po ulicama kriminalce, s druge imate mišljenje o policiji kao o nečemu što je jako loše. I kao posledicu imate ljude koji ne žele da idu u policiju, ne možete da popunite sastav, imate nepoverenje građana. Policija koje nema poverenje građana je apsolutno mrtva. Da li je policija time što nije izvršila lustraciju u svojim redovima propustila šansu da vrati poverenje?
- Ogromne šanse su propuštene. Posle 5. oktobra mnogo ljudi iz političkog života šetalo je gradom bez telohranitelja. To je pozitivno delovalo na ljude, onda se nešto promenilo. Vi danas možete da vidite jedan broj ljudi koji su bukvalno u borbenim formacijama. Neki od njih, u državnom smislu, nemaju neku bitnu ulogu. Podzemlje je tada očekivalo drastičnije, radikalnije korake, tada je bila šansa da koristeći taj zanos i energiju naroda rešimo mnoga pitanja. Međutim, pokazalo se da DOS, koji je sve vreme obećavao da ima sve pripremljeno, u stvari nema ljude. Predstavnici ove vlasti dok su bili u opoziciji uvek su isticali blisku povezanost mafije i policije. Kakva je sada situacija?
- Nema policije, i u zemljama u kojima sam ja bio, da na ovaj i onaj način nije povezana sa mafijom. Ta veza upravo je meta koju treba da napadaju antikorupcijski timovi. Ovde je bila neobično velika povezanost nekih ljudi iz samog vrha policije i mafije. Specifičnost 'naše veze' je bila u političkim strankama. Zanimljivo je da su političke stranke kao vaninstitucionalni centri moći skupljali oko sebe ljude iz podzemlja i velike finansijere. Bilo je tu par stranaka koje su po tome prepoznatljive i koje su se raspale nakon promena jer su finansijeri otišli na druge strane. Često možete da čujete taj i taj gospodin je imao službenu legitimaciju, onaj je imao rotaciju na kolima. E, to teško može da postoji u zemljama zapadne Evrope. Naravno da postoje veze. Nešto je raskinuto serijom ubistava, nešto nekim drugim akcijama. Da li su se sada samo promenili politički akteri?
- Situacija je mnogo bolja nego što je bila, ali je nedovoljno dobra. Na tome mora da se radi. Da ste u prilici da savetujete ministra, šta biste mu savetovali kao najneophodniji potez?
- Na prvom mestu filtriranje ljudi, zatim uvođenje efikasne kontrole, zakonodavno regulisanje, izrada strategije na koji način suzbiti 'tržište' organizovanom kriminalu i pravljenje projekta za obračun sa njim. Da vam ponude, da li biste prihvatili da budete ministar policije?
- Ne mogu sebe da zamislim ponovo na tom mestu. A, mislim da mi neće ni ponuditi. Ima ljudi u ovom ministarstvu koji imaju hrabrosti i znanja da se tog posla prihvate.
Ne želi da grli fotelju Šta ćete sada raditi? Iz grupe sudija koje su razrešeni za vreme Miloševića, jedino se vi i Jelisaveta Vasilić niste vratili u sudstvo.
- Jelisaveta Vasilić i ja ćemo otvoriti advokatsku kancelariju. Osim toga, ona učestvuje u pisanju nekih zakona, a ja ću preko međunarodnih organizacija i dalje biti uključen u reformu policije. Svi oni koji su mislili da je ovo politički potez, projektovali su sebe. Nisam član nijedne političke stranke. Kada pređete u politiku, polako gubite vezu sa svojim zanatom. Dođete do tačke kad morate da budete političar jer više nemate vezu sa svojom profesijom. Nemate izbor, počnete grčevito da grlite fotelju. Onda vi to nešto ne date, a oni nešto hoće da vas skinu. Počnete da kalkulišete, radite ono što inače ne biste radili. Biće to veliki problem i za sadašnjim režim. I on će se promeniti. Ima tu nekih ljudi kojima je prvo zanimanje u životu pomoćnik ministra.
