Izvor: Danas, 24.Jun.2015, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političarima pamet lakša od gasa
Proteklih dana po našim medijima, pisanim i elektronskim, provlači se priča o diverzifikaciji izvora gasa koji pokreće našu privredu i greje nam domove. Podsetimo, naš glavni snabdevač trenutno je Rusija. Obezbeđivanje više različitih energetskih izvora svakako je nešto ka čemu teži svaka ozbiljna ekonomija. Ipak, stvari ne stoje baš tako jednostavno. Prvo pitanje koje se u ovom slučaju nameće je: odakle dobiti potrebne količine energenata i po kojoj ceni?
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zvaničnim podacima, evropske zemlje su ruskim gasom pokrivene ili u potpunosti - poput Estonije, Finske, Letonije, Litvanije (svi 100 odsto), pa i Slovačke (98). Veliki potrošači su i Bugarska (92). Češka (77,6), Grčka (76), Mađarska (60 odsto)... Nešto umereniji su Hrvatska sa 37 procenata, Nemačka (36), Italija (27) i Rumunija (27), dok među "najštedljivije" spadaju Francuska (14) i Belgija sa svega pet odsto korišćenja ruskog gasa. I ostali Evropljani su na ovoj listi, svako prema sopstvenim potrebama i ekonomskoj moći.
Drugi važan činilac jeste to što gas "otvara tržište" i za druge proizvode, od onih za potrebe industrije do domaćinskih potrepština. Odustajanje od kupovine gasa od dosadašnjeg snabdevača sigurno bi za posledicu imalo i smanjenje razmene u drugim robnim oblastima, da ne pominjemo onu čuvenu tezu o "nepredvidivosti tržišta". Naravno opet na račun zemlje kupca.
Treće, cena za gas podešava se prema količinama koje pojedini kupci preuzimaju, ili se obavezuju da će preuzeti. Primer Ukrajine, koja od Rusije traži, i dobija, olakšice za kupovinu određenih količina gasa, ali ih potom ne preuzima, po tom pitanju je najslikovitiji. To znači da je ruski proizvođač zbog nepredviđenih preostalih količina prinuđen da traži novog kupca. A uloga "prodavca na silu" je nezahvalna i podrazumevanje i neželjena smanjenja cene. Kada je u pitanju Srbija, u kojoj vlada tržišna ekonomija, potpuno je nepoznato kolika bi cena gasa bila od nekog novog isporučioca, a kolika (u tom slučaju, najverovatnije, povećana) sa ruske strane. Takođe, potpuno je neizvesno kakve bi bile garancije proizvođača (ko god to bio) za te nove isporuke. Mi, u ekonomskim prilika u kakvima se nalazimo, nemamo baš mnogo opravdanja za igru sa takvim stvarima.
Diverzifikacija izvora snabdevača gasom, ukoliko nema ozbiljnog ekonomskog opravdanja, mogla bi pokazati da je našim političarima koji se tako revnosno upliću u posao privrednika - pamet lakša od gasa.
