Izvor: Blic, 19.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija oslobodila manastirske tapije
U manastiru Bogovađa kod Lajkovca, da bi došli do vrednih dokumenata potrebnih za dokazivanje vlasništva nad manastirskom zemljom, policija je morala da „provali" u metalni sef star 250 godina! Naime, sva dokumenta koja potvrđuju imovinu manastira osnovanog 1545. godine bila su nedostupna poslednjih šest godina, pošto se ključ od te kase netragom izgubio.
Policiju je u pomoć pozvala igumanija Bogovađe, mati Agnija, a ekipa stručnjaka MUP-a iz Beograda je posle nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sati intervencije brusilicom uklonila šarke i skinula teška metalna vrata sefa. Tako su na svetlost dana konačno izašli neoštećeni dragoceni manastirski spisi.
– U sefu je pronađena tapija iz 1909. o manastirskom imanju, naprsni krst koji je nosio arhimandrit Sofronije, nekoliko crkvenih odličja, dva ordena svetog Save za trud i staranje iz 1883, ratno odlikovanje kralja Aleksandra iz 1915. za vernost otadžbini. Tapija je od izuzetnog značaja kao dokaz kada država bude vraćala crkvenu imovinu koju je oduzela komunistička vlast. Tu su i papiri koji svedoče da je manastir 1939. u zakup na 99 godina izdao Crvenom krstu pola hektara placa. Ordenje će biti pohranjeno u manastirskom muzeju koji će biti oformljen u starom konaku – priča za „Blic nedelje" portparol valjevske eparhije, sveštenik Milovan Teovanović.
Kada manastirski muzej bude obnovljen, i kasa će u biti vraćena, kao eksponat. Manastir Bogovađa sada raspolaže sa sedam hektara zemlje, a imanje obrađuju sedam monahinja i jedna iskušenica. Po dolasku komunističkih vlasti, manastiru je oduzeto 370 hektara zemlje za vojsku i vikendice u Bogovađi, napominje Teovanović.
U Prvom srpskom ustanku bio je jedno od najvažnijih uporišta borbe protiv Turaka, pošto su ga, posle prvog spaljivanja 1789. godine, obnovili Hadži Ruvim i Hadži Đera. Jedno vreme, 1805. godine, bio je sedište Prvog praviteljstvujuščeg sovjeta, da bi ponovo bio spaljen 1813. godine. Tri godine kasnije obnovio ga je knez Miloš Obrenović.
