Izvor: Blic, 27.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polen krivac za otežano disanje
Sezona kijanja, šmrcanja, otežanog disanja i suzenja očiju ponovo muči osobe alergične na polen. Kako je krenulo cvetanje, tako su se alergični našli u poznatoj - neprijatnoj situaciji. Svake godine povećava se broj onih čiji se disajni organi bune protiv cvetnog praha, koji je praktično nemoguće izbeći pošto on vazduhom može da pređe veliku kilometražu.
Simptomi alergije
-kijanje
-curenje sluzi iz nosa
-zapušen nos
-golicanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u grlu
-svrab u nosu i očima
-suzne oči
-otežano disanje
-kašalj
Neka istraživanja pokazala su da pored nasleđa, čestih infekcija disajnih puteva i zagađenosti životne okoline, glavni krivci za polenske alergije mogu biti stres, nezdrave životne navike, pušenje, kao i hrana puna konzervansa.
- U razvoju alergija prvi na udaru je nos. Bolest u najvećem broju slučajeva počinje rinitisom, da bi s vremenom prešla u astmu, zahvatajući i donje disajne organe - kaže dr Aleksandar Adamović, direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti Beograd.
Prema dosadašnjim saznanjima, alergija nije potpuno izlečiva, ali se dobrom prevencijom i uz pravilno lečenje može kontrolisati.
- Pre nego što krene alergija, 10-15 dana ranije treba piti lekove protiv alergije kako bi se simptomi umanjili. Treba izbegavati dodir s onim što izaziva alergijsku reakciju. Ako to nije moguće, uzimaju se različiti lekovi, vodeni rastvori koji se ušpricavaju u nos i sprečavaju kontakt alergena sa sluzokožom. To su takozvani antihistaminici i kortikosteroidi - savetuje dr Adamović.
Zapaljenje nosa
Alergijsko zapaljenje sluzokože nosa je najrasprostranjenija alergija i od nje oboleva 20-25 odsto celokupne populacije. Tipični simptomi se pojavljuju između druge i treće godine života. Najveći broj oboleva u ranom pubertetu, kao i u ranim zrelim godinama, a zatim nestaje sa godinama.
Osobe koje su alergične na polen moraju zaštititi sluzokožu nosa preparatom koji im je propisao lekar najmanje 15 dana pre vremena cvetanja biljke na čiji su polen osetljivi.
Koncentracija polena u vazduhu, nastavlja doktor, najveća je ujutru, pa se u tom periodu ne savetuje provetravanje stana ili kuće. Tokom dana koncentracija polena se smanjuje kako raste temperatura i što je sunčevo zračenje intenzivnije.
Lekari upozoravaju na to da se terapija protiv alergije mora uzimati redovno, kako je propisano, da bi pacijenti bili zaštićeni dvadeset četiri sata dnevno.
S druge strane, mnogi građani i ne znaju da boluju od alergije, misleći da zbog simptoma poput šmrcanja, kijanja, kašljanja, peckanja i svraba u nosu imaju grip ili prehladu. To se svakako mora proveriti pregledom kod lekara specijaliste, najbolje alergologa.
Inače, alergija je reakcija ili preterana osetljivost organizma na određene supstance, kao što su polen, životinjsko krzno, kućna prašina. Alergeni podstiču ćelije organizma da oslobađaju hemijske supstance koje se zovu medijatori, a koji izazivaju alergijske simptome. Najčešći alergeni su polen (sa drveća, trave ili korova), buđ, kućna prašina, ubod pčele, lekovi, hrana, krzno životinja i zagađen vazduh.
Alergije mogu biti:
Sezonske - Javljaju se u proleće ili jesen. Prolećne alergije se javljaju u vreme cvetanja drveća i trave, dok korovsko bilje najčešće izaziva alergije tokom jeseni.
Trajne alergije - Simptomi se javljaju tokom cele godine, a najčešće su prouzrokovane grinjama iz prašine, životinjskim krznom.
.jpg)
