Izvor: Politika, 28.Maj.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polaganje mature i kod kuće
Za oko 300 teško bolesnih mališana pravi se poseban plan polaganja završnih ispita. – Kad je učeniku ruka u gipsu, odgovore piše nastavnik
Kada je otac jednog đaka sedmaka pozvao Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da pita u koju gimnaziju može da upiše svog sina koji se nalazi u invalidskim kolicima, od prosvetnih zvaničnika dobio je odgovor: „Recite nam u koju školu želite da upišete dete i mi ćemo napraviti arhitektonski pristup željenoj gimnaziji”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovo je, prema rečima Gordane Cvetković, načelnica školske uprave za Beograd u resornom ministarstvu, samo jedan od primera koji govori o tome koliko se vodi računa o đacima koji su zbog prirode svoje bolesti prinuđeni da usklade želje i realnosti kada je u pitanju izbor srednje škole. Iako najveći broj dece ipak završi u klupama željenih škola, statistika kaže da se svake godine za oko 300 teško bolesnih mališana pravi poseban plan polaganja završnih ispita. S obzirom na to da su neki od njih prinuđeni da ovaj test znanja polažu u bolnici, neki zbog prirode svoje bolesti završni ispit polažu u svom domu, a neki u izdvojenim učionicama svoje osnovne škole.
Poseban plan polaganja završnih ispita pravi se i za đake kojima svake školske godine dan-dva uoči završnih ispita pukne slepo crevo ili završe u gipsu zbog nestašluka ili imaju smrtni slučaj u porodici ili dobiju boginje. Ova deca završni ispit najčešće polažu u avgustu, a u srednje škole upisuju se u skladu sa uspehom koji postignu – uslov je da postignu isti uspeh kao i poslednje upisano dete u određenoj srednjoj školi.
„Zadatak školske uprave jeste da pronađemo način da detetovo zdravstveno stanje ne bude smetnja njegovom obrazovanju i polaganju završnog ispita. Neki đaci zbog prirode svog zdravstvenog stanja zahtevaju da im se prilagodi, odnosno produži vreme za polaganje završnog ispita, a postoje i oni đaci koji test polažu na Brajevom pismu ili na povećanom fontu. Ako je detetu ruka u gipsu, dežurni nastavnik na završnom ispitu će pisati umesto deteta, ako đak ima disleksiju, nastavnik će čitati umesto njega.
Deca koja boluju od epilepsije najčešće se izdvajaju iz odeljenja gde se polaže završni ispit, jer stres može da uzrokuje napad. I hiperaktivna deca dobijaju posebnu pažnju nastavnika, jer je cilj prosvetnih vlasti da svako dete na završnom ispitu pokaže svoje znanje”, kaže Gordana Cvetković i dodaje da je prošle godine bilo 60 dece koja su zahtevala „poseban” tretman kada je u pitanju polaganje završnih ispita.
– Mi se trudimo da izađemo u susret deci sa zdravstvenim problemima i da uskladimo njihove želje i realnost – ako dete ima dijabetes nastojimo da ga upišemo u najbližu školu, jer je veoma važno da ima redovne obroke. Osim toga, tom detetu moramo da omogućimo da na završni ispit ponese neku grickalicu, da mu ne bi pao šećer u krvi tokom rešavanja testova – priča Gordana Cvetković.
Ona dodaje da polaganje završnog ispita može da se organizuje i kod kuće – ako je detetu noga u gipsu ili je prinuđeno da zbog prirode svog oboljenja vreme provodi u kući nakon bolničkog lečenja – u tim slučajevima dežurni nastavnik dolazi kod đaka u kuću. Svake godine oko trideset mališana položi završni ispit u bolnici.
Naša sagovornica ističe da je priroda nekih bolesti smetnja da deca upišu određenu školu – osnovci koji boluju od epilepsije, primera radi, ne mogu da upišu smer za kuvare ili konobare u ugostiteljskoj školi, baš kao što đaci sa alergijama ili bronhijalnom astmom ne mogu da sede u klupama medicinske ili hemijske škole. Većina đaka koji imaju ozbiljnije zdravstvene probleme ne može da pohađa srednje stručne škole, jer one školuju za zanimanja koja su vezana za fizičke poslove (penjanje na visinu, susret sa hemikalijama...), a određene srednje škole mogu da upišu deca savršenog zdravlja.
----------------------------------------------
Deca sve češće boluju od diabetesa
Naša sagovornica konstatuje da u školskim klupama sedi puno đaka koji boluju od dijabetesa, astme, alergija ili imaju ozbiljna srčana oboljenja, neurološke probleme, ili rak, a njene reči potvrđuje i statistika kojom raspolažu stručnjaci Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”. Tako je, prema podacima registra za rak centralne Srbije, u periodu od 1999 do 2010. godine, u proseku godišnje od raka obolevalo oko 150 dece uzrasta do 14 godina i 204 mališana uzrasta do 19 godina. Svake godine od malignih bolesti u proseku umre tridesetoro dece uzrasta do 14 godina i 45 onih uzrasta do 19 godina. Prema podacima Registra za dijabetes u Srbiji, broj novoobolele dece od dijabetesa tipa jedan uzrasta do 14 godina u periodu od 2006 do 2011. godine iznosio je oko 160 na godišnjem nivou.
Katarina Đorđević
objavljeno: 28.05.2013.
