Izvor: Politika, 13.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola vakcina neiskorišćeno
U Beogradu vakcinisano samo 42.000 starih osoba i hroničnih bolesnika. – Kako ojačati prirodni imunitet
Ni najstariji epidemiolozi ne pamte da se desilo da u decembru nigde u Evropi nema zabeležene, čak ni manje, lokalne, epidemije gripa i da se za sada prijavljuju samo sporadični slučajevi. U poslednjem Epidemiološkom nedeljnom biltenu Svetske zdravstvene organizacije stoji da je na Starom kontinentu zabeleženo samo devet slučajeva postojanja virusa u 423 uzeta uzorka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Virusa gripa, iako je godina na izmaku, u Srbiji nema ni u tragovima, kaže dr Predrag Kon iz Zavoda za javno zdravlje Beograda. Broj građana na bolovanju ili onih koji su na poštedi zbog bola u grlu, šmrcanja, kašljanja, malaksalosti, zbog glavobolja i kijanja nije mali. Dr Kon navodi da je samo u Beogradu poslednje nedelje registrovano 17.300 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, a među njima svega dva uzorka se vode kao "sličan gripu". Ovaj broj obolelih od respiratornih infekcija je uobičajen za ovo doba godine, mada je mnogo i onih koji i nisu potražili pomoć lekara. Oni se leče sami ili, "junački" virus nose na nogama, ne razmišljajući o mogućim posledicama. Reč je, kako objašnjava naš sagovornik, o infekcijama disajnih organa koje su prouzrokovane različitim vrstama virusa, a do sada su na Torlaku izolovani jedino adenovirusi i virus mikoplazma pneumonije.
Ove godine zaposleni u domovima zdravlja i epidemiološkim službama beleže neverovatnu nezainteresovanost građana da se vakcinišu protiv gripa. Prema podacima dr Kona, na veliko iznenađenje zdravstvenih radnika, u Beogradu je, na primer, vakcinisano samo 42.000 starih osoba i hroničnih bolesnika. Praktično je skoro 50 odsto vakcine ostalo neupotrebljeno.
– Za vakcinu još ima dovoljno vremena, jer, prema sadašnjim prognozama, epidemija gripa ne očekuje se pre početka marta. Naravno, s gripom se nikad ne zna i sve može vrlo brzo da se promeni, zavisno od klimatskih promena i kretanja virusa gripa. Čak i da se uskoro pojave prvi sporadični slučajevi gripa, a uz zahlađenje koje nam stiže ovih dana sa zapada možemo da ih očekujemo, potrebno je da se stvori kritična masa obolelih da bi se razvila epidemija. Prema tome, svi zainteresovani imaju dovoljno vremena da se vakcinišu i zaštite od gripa – kaže dr Kon.
Za razliku od prošle godine, kad je vladala prava pomama za vakcinama protiv gripa i maskama, ove godine naši lekari, po rečima dr Kona, opet su se suočili sa starim otporom prema vakcinisanju protiv gripa. Za naše epidemiologe to je potpuno nerazumljivo, jer svuda u razvijenim zemljama traži se vakcina više, a naši građani ih ne žele ni kada su besplatne. Mi smo po broju vakcinisanih protiv gripa na samom evropskom dnu, dok je, na primer, u Holandiji vakcinacijom obuhvaćeno 74 odsto stanovnika. Razlog za to je što je vakcina kasno stigla. Prošao je takozvani, kako objašnjava dr Kon, kritičan trenutak u oktobru i novembru, kad je vakcinacija uobičajena, ali tako je bilo i u celoj Evropi. Još nije kasno za vakcinu i oni koji bi je, na primer, primili danas za dve nedelje već bi stekli određeni stepen imuniteta, a za mesec dana bili bi kompletno zaštićeni protiv ovog virusa.
Da li postoji način da i sada, na pragu zime, suočeni s prvim stvarno niskim temperaturama koje će probuditi viruse, ojačamo imunitet i učinimo organizam manje podložan bolestima?
Doktor Kon objašnjava da imunitet zavisi prvenstveno od opšteg zdravstvenog stanja svakog pojedinca, znači od psihofizičkog režima života, rada i odmora. Po njemu, najbitnije je organizmu obezbediti dovoljno sati noćnog odmora – najmanje osam sati. Ishrana je i te kako značajna. Zimski jelovnik je vrlo specifičan. Naš narod će se teško odreći uvreženog mišljenja da nas zimi "drže" slanina, sarma i jako meso. Nutricionisti i imunolozi preporučuju da ovih dana jedemo što više voća i povrća i integralnih žitarica, a da smanjimo količine crvenog mesa, mesnih prerađevina, masti, putera...
Dr Kon naglašava da su građanima dostupni različiti preparati za jačanje imuniteta, ali da svi moraju da znaju da oni mogu da podignu imunitet, ali ne i da spreče pojavu infekcije. Vakcina protiv gripa, međutim, kod mladih osoba sa očuvanim imunitetom može da spreči pojavu bolesti, dok kod starih osoba i kod ljudi sa oštećenim imunitetom mogu samo da se ublaže posledice bolesti.
Imunitet najlakše obara nepotrebno iscrpljivanje, bilo da je reč o dugotrajnoj izloženosti stresu ili rigoroznoj dijeti. Post nije dijeta, već čišćenje tela od masne i nezdrave hrane, ali još više od teških i turobnih misli. Takođe, higijena, kako telesna, tako i ona koja se tiče našeg odevanja, oblačenja i življenja, vrlo je bitna za jačanje odbrambenih snaga.
Olivera Popović
[objavljeno: 13.12.2006.]
