Izvor: Politika, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola profesorske plate za stan
Preko kojih banaka će 1.100 prosvetara dobiti kredit za stan uz kamatu od samo 4,4 odsto godišnje nije obelodanjeno, ali važno je da će do krova nad glavom doći uz najpovoljnije uslove. Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ima saradnju sa 16 banaka preko kojih se odobravaju subvencionisani krediti za koje je do kraja godine iz budžeta ostalo nepotrošeno još oko 200 miliona dinara. Sredstava u budžetu za sve kredite sa subvencijom, kako ističu iz Nacionalne korporacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde je trenutno na "obradi" oko 120 kredita, ima dovoljno. Koliko će se, međutim, izdvojiti novca za narednu godinu još se ne zna, što svakako interesuje mnogobrojnije nastavnike i profesore koji nemaju rešeno stambeno pitanje, kao i ostale porodice koje bi želele da dobiju najpovoljnije kredite uz pomoć države.
Prosvetari sa prosečnim primanjima od 36.500 dinara mogu da se zaduže do 40.000 evra na maksimalni rok od 30 godina. Za mesečnu ratu od 200 evra, naime, mogu da izdvajaju oko polovine plate.
Toliki kreditni teret bračni supružnici mogu nekako finansijski da izdrže, a onima koji nisu u braku može da pomogne bilo koja osoba koja ispunjava sve uslove propisane i za korisnika kredita, prijatelj, rođak, koji kao solidarni dužnici snose iste obaveze. Maksimalna rata može da iznosi do polovine ukupnih zajedničkih primanja.
Korisnik subvencionisanih kredita, da podsetimo, koji ne sme biti stariji od 45 godina, niti imati stan u vlasništvu, kao i njegov supružnik, mora da obezbedi pet odsto učešća, dok se 20 odsto obezbeđuje iz budžeta. Garancijski depozit u visini od 10 odsto od cene nekretnine, odnosno traženog iznosa kredita, obezbeđuje se iz budžeta i uplaćuje na poseban namenski račun Republike Srbije kod banke. Preostalih 75 odsto kredita obezbeđuje banka.
U periodu do najviše 25 godina korisnik otplaćuje deo kredita dobijen od banke (75 odsto iznosa zajma). Ostali deo kredita koji dobije iz budžeta otplaćuje nakon isteka perioda otplate kredita banci, a najkasnije od 25 do 30 godina od puštanja kredita u tečaj. Kamatnu stopu za deo kredita koji finansira banka određuje u skladu sa poslovnom politikom, a to može maksimalno biti šestomesečni EURIBOR plus 4,8 odsto godišnje. Kamata za deo kredita koji se finansira iz budžeta, iznosi 0,1 odsto na godišnjem nivou.
Može se dobiti maksimalni iznos do 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Pravo da konkurišu za subvencionisani kredit imaju oni čija mesečna primanja nisu veća od 100.000 dinara.
[objavljeno: ]
