Izvor: Blic, 21.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola miliona obolelih u Srbiji
Pola miliona obolelih u Srbiji
Sa šećernom bolešću u Srbiji, prema procenama, trenutno živi od 300.000 do 400.000 osoba. Iako je u svetu broj obolelih od dijabetesa u drastičnom porastu, do 2025. godine očekuje se da će se taj broj udvostručiti, a u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija, čak utrostručiti - kaže za 'Blic' dr Zorica Čaparević, endokrinolog KBC 'Dragiša Mišović'.
- Dijabetes je hronična nezarazna bolest. To je ozbiljno i podmuklo oboljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje najčešće počinje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima šećernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes - objašnjava dr Čaparević.
Postoje dva oblika dijabetesa. Petina pacijenata ima dijabetes tipa I, a drugi oblik je četiri puta češći i od njega boluje 80 odsto pacijenata.
- Dijabetes tipa I javlja se kod veoma mladih ljudi i verovatno nastaje zbog procesa u kome organizam sam razara svoje ćelije koje luče insulin. Ovaj tip se od početka leči insulinom. U nastanku ovog tipa dijabetesa značajnu ulogu ima nasledni faktor, kao i neke virusne infekcije koje unište pankreas - kaže endokrinolog Čaparević.
Drugi oblik javlja se kod odraslih osoba, posle četrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a najčešće se otkrije tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poremećaji. Simptomi dijabetesa, međutim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti šećera u krvi znatno povećane u odnosu na normalne.
Karakteristični simptomi su: suvoća usta, žeđ, uzimanje velike količine tečnosti, obilno i često mokrenje, mršavljenje uprkos pojačanoj gladi i uzimanju veće količine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost...
Uzroci bolesti
- Nastanku ovog tipa dijabetesa, osim nasledne sklonosti, znatno doprinosi gojaznost i način života, kao na primer smanjena fizička aktivnost, kalorična i brza hrana, kao i hronični stres - kaže dr Čaparević.
Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa.
- Preventivnim merama, kao što su pravilna ishrana, fizička aktivnost, smanjenje prekomerne telesne težine, pojava pravog dijabetesa se može sprečiti ili odložiti. Dijabetes tipa II, kod nekih bolesnika se može lečiti samo dijetom i fizičkom aktivnošću, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovarajuće tablete. Posle desetak i više godina uspešnog lečenja tabletama, može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje lečenje injekcijama insulina - objašnjava dr Čaparević.
Ovaj oblik dijabetesa izuzetno je opasan i za nastanak raznih komplikacija na krvnim sudovima, kao i za ubrzavanje arterioskleroze. Oko 80 odsto osoba koje dobiju dijabetes tipa II su gojazne - ističe dr Čaparević.
Raste broj obolelih
- Alarmantna činjenica je i da se poslednjih godina dijabetes tipa II javlja i kod mladih ljudi. Danas je 22 miliona dece u svetu starije od pet godina gojazno ili ima prekomernu težinu, a svako gojazno dete je u povećanom riziku za razvoj tipa II dijabetesa - ističe dr Čaparević.
Kada se dijabetes razvije, posledice su velike, ne samo za pojedinca koji oboli, već i za celokupno društvo i za finansiranje u zdravstvu.
- Od dijabetesa sve više ljudi oboleva, a posebno našoj zemlji. Druge, bogatije zemlje zapitale su se da li će finansijski i organizovano moći da izađu u susret tolikom broju dijabetičara, jer takve osobe se smatraju invalidima ili su delimično radno sposobni - objašnjava dr Zorica Čaparević. Sonja Todorović
