Izvor: Danas, 24.Dec.2014, 23:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušaj kontrole vlasti
Bila ona ofucana, ili ne, svakako ove jeseni postala je aktuelna tema da li se vraćamo u devedesete godine prošlog veka. Devedesete kao godine u Srbiji koje su postale paradigma i(ili) sinonim za vreme tokom kojeg je vladao zakon jačega a ne zakon države, odnosno kada s jedne strane nije bilo lako građaninu ostati u okviru zakona, niti je lako bilo vlastima da budu dosledne u kažnjavanju njihovog kršenja, s druge strane.
Aktuelna obustava rada advokata, doskora i bez minimuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << rada, koja se neplanirano za aktere, a neočekivano za predstavnike javne vlasti odužila, a to sve iz razloga, ako je verovati njihovim najuglednijim predstavnicima, što je njihov esnaf „izložen despotskom nipodaštavanju, sužavanjem polja rada i sistematskim pokušajima uzurpacije i dezintegracije“ (dr. Slobodan Beljanski, Vreme, 06. 11. 2014). Dakle, možemo reći da je fiskalno iznurivanje i odbrana prava na sastavljanje pravnih poslova, samo „okidač“ za ovaj nesvakidašnji, po dužini i upornosti, protest, a da je očigledno da ova uticajna profesionalna grupacija pruža otpor očigledno većoj, ili staroj ambiciji vlasti da se interes države stavi iznad interesa građana (koji nije i ne može biti objekt državne samovolje, nego jedino samostalni subjekt prava), pa stoga njihov interes mora biti samostalna i nezavisna (od države, društva, ali i stranaka/ klijenata) pravna pomoć, koju jedino može da pruži advokatura. Ovo i pored činjenice da u našem vrhovnom aktu ovo nije izričito garantovano (čl.36 st.1 Ustava), pošto se primenjuje neposredno čl. 6 st. 1 EKLjP, jer se navedenom normom garantuje pravo na pravično suđenje, a koje se vremenski proteže sve dok to suđenje traje.
Izjava resornog ministra pravde mr Selakovića da je pozitivni Zakon o advokaturi (2011) „skaradno napisan“, te da u tom smislu mora biti noveliran, ponajvećma što se u njemu nije vodilo računa o interesima države, tj. izvršne vlasti, govori o nedvosmislenoj težnji da se ova uticajna, samostalna i nezavisna branša podvrgne kontroli Vlade, a ko zna, možda samo zbog toga što ju je donela politički različita prethodna skupštinska većina prema vaskolikom političkom principu koji vlada Srbijom - nije bitan sadržaj propisa, nego ko ga je doneo! Stoga, ne čudi da je Srbija rekorder po broju (pod)zakonskih propisa, bilo da se (ne)primenjuju.
Nego, vratimo se temi ovog teksta - povratak u političku i društvenu zbilju devedesetih. Niko nije primetio da je za vreme višestranačke Srbije (1990 - 2014), upravo na početku devedesetih čija je personifikacija Miloševićev politički režim, proban nesvakidašnji atak na advokaturu, doduše u pokušaju, jer ju je demokratska javnost osudila u začetku, pa se njeni implementatori nisu usudili da je realizuju. Naime, druga po redu višestranačka i (Miloševićeva) Vlada, premijera dr Radomana Božovića (23.12.1991.-10.02.1993.), u kojoj je pravdu „servisirao“, potonji advokat mr Zoran Ćetković - inače tadašnji premijerov prijatelj, pripremila je radni papir (nacrt) u formi Zakona o advokaturi, koji (bi) se temeljio na podržavljenju iste in extremis. Naime, na osnovu te varijacije, koja je, jasno, morala da ima političku podlogu u ideologiji tadašnjeg režima licence za rad (upisnik u imenik advokata) advokatima je moralo da dâ resorno ministarstvo pravosuđa, upravo resorni ministar. Međutim, demokratska javnost i advokatski red u Srbiji osujetila je još u fazi (pred)javne rasprave realizaciju ovog monstrum-projekta vlasti u Srbiji, pa je isti ostao samo pravni nasciturus!
Dakle, advokatski red koji je odvajkada pratila senka negativnih predubeđenja od samog faktičkog konstituisanja u prvoj polovini XIX veka (zbog čega, a ne i zašto, najbolje je opisao prof.dr Slobodan Jovanović, na početku znamenitih „Ustavobranitelja i njihove vlade“), i pored očigledno nedovoljnog pojavljivanja aktera uslovno rečeno građanske neposlušnosti u javnom mnjenju jer se informacije doziraju i (samo)kontrolišu, verovatno će i u ovom slučaju uspeti u okršaju sa javnom vlašću. Uostalom, zar to nije i interes građana.
