Izvor: Blic, 18.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokriveni troškovi lečenja
Svetska zdravstvena organizacija ocenjuje zdravstveni sistem u Australiji kao provoklasan kada je reč o efikasnosti i produktivnosti. Godinama zaredom ova zemlja je među najviše rangiranim u grupi zemalja sa najboljim zdravstvom, što podrazumeva najduži životni vek pacijenata i najveća izdvojena sredstva.
Australijski sistem je spoj državnog i privatnog zdravstvenog sektora. Građani finansiraju zdravstvo taksama i porezima u zavisnosti od njihovih prihoda. Australijanci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imaju veliku dostupnost brojnim uslugama koje su u potpunosti pokrivene osiguranjem ili im se te usluge naknadno refundiraju.
Lekari u privatnoj praksi imaju veliku slobodu pružanja usluga koje se refundiraju iz državnog osiguranja, kao i pri određivanju cena koje im naplaćuju i lekova koje im propisuju. Postoje dva nacionalna fonda iz kojih
Dobre strane
- najveći broj usluga potpuno pokriva državno zdravstveno osiguranje
- dostupno lečenje i u privatnim bolnicama jer država refundira oko dve trećine troškova
- dovoljan broj lekara i medicinskih sestara
Mane
- čeka se i po nekoliko meseci na pojedine specijalističke preglede
- dugo se čeka na hirurške intervencije kuka
se finansiraju zdravstvene usluge i to su „Mediker" i PBS. Novcem iz ova dva fonda pacijentima je obezbeđen besplatan tretman u državnim bolnicama i besplatan ili refundiran tretman kod lekara specijalista. „Mediker" pokriva 75 odsto troškova kod privatnika, tako da polisa privatnog osiguranja pokriva samo 25 odsto troškova.
Od 1999. godine državni zdravstveni sistem dopunjen je privatnim osiguranjem. Na primer, bolnički tretman u privatnoj bolnici državno osiguranje pokriva 75 odsto, a ostatak neki od privatnih fondova zdravstvenog osiguranja.
Lečenje u državnim bolnicama „Mediker" pokriva u potpunosti. Bez obzira na vrstu bolesti svaki Australijanac ima pravo na lečenje u državnim bolnicama o trošku osiguranja. Međutim, postoje dugačke liste čekanja za određene intervencije.
Ljudi koji uplaćaju i privatno osiguranje ipak su privilegovani na više načina. Za njih važe kraće liste čekanja u privatnim bolnicama, imaju veći izbor lekara i zdravstvenih ustanova, bolji smeštaj u bolnicama i apartmane na raspolaganju. Oko 43 odsto Australijanaca plaća dodatno osiguranje.
Veoma dobro iskustvo sa ovim zdravstvenim sistemom ima Milena Milojković (37), Srpkinja koja je od rođenja državljanka Australije i živi u Sidneju.
- Mogu da idem kod doktora kad god mi zatreba. Moja porodica ima različite izabrane lekare opšte prakse. Svog doktora plaćam, a novac mi refundira „Mediker". Ponekad moram da čekam i nekoliko meseci da bih došla do lekara specijaliste, u zavisnosti od vrste lekara. Na primer, moj otac je čekao tri meseca na operaciju srca koja je pokrivena državnim osiguranjem. Operisao ga je jedan od najboljih hirurga i naše iskustvo u državnoj bolnici je za svaku pohvalu - kaže Milena Milojković za „Blic".
Ona plaća i privatno zdravstveno osiguranje, što joj omogućava brži pristup lekaru i kraće čekanje u slučaju da joj zatreba bolničko lečenje.
- Ipak, mislim da ima dosta toga da se uradi kada je reč o listama čekanja. Dugo se čeka na operaciju ako pacijent nije baš hitan. Moj otac već 12 meseci čeka na operaciju kuka. Izgleda da je to veoma tražena vrsta intervencije i u Australiji, a da je manjak hirurga - zaključuje Milena Milojković.
I pored dosta novca u budžetu, u Australiji postoje dugačke liste čekanja ne samo za operacije kuka. Na primer, prosečno vreme čekanja na hiruršku intervenciju u Kraljevskoj bolnici u Melburnu iznosi 235 dana. Ima i ekstremnih primera, pa se desilo da jedan pacijent čeka čak sedam godina na operaciju vena.
Po standardima Svetske zdravstvene organizacije Australija ima dovoljan broj lekara na 1.000 stanovnika. Broj lekara opšte prakse povećao se tokom proteklih 20 godina, dok se broj specijalista udvostručio. Preciznije rečeno, od 1986. do 2006. godine broj lekara opšte prakse sa 152,6 porastao je na 178,6 na 100.00 stanovnika, a specijalista od 57,7 na čak 92. Porastao je i broj zubara sa 40,5 na 45,7 na 100.000 stanovnika.
Poređenje
Parametri
Australija
Srbija
Izdvajanje po glavi stanovnika
3.128 dolara
270 evra
Broj lekara na 1.000 stan.
2,7
2,9
Lista čekanja (kuk)
više od godine
6-8 meseci
