Izvor: Blic, 18.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pojedene otpremnine
Pojedene otpremnine
Istraživanje sprovedeno krajem prošle godine na uzorku od 1.033 radnika koji su proglašeni za višak u Nišu, Kraljevu, Lazarevcu i Pančevu pokazalo je da se čak 95 odsto njih odlučilo da uzme otpremninu koja je tada iznosila 6.000 dinara po godini radnog staža. Ostali su se, a to su mahom bili oni kojima su do penzije falile dve godine, opredelili za prijavljivanje na biro nezaposlenih i primanje novčane naknade, dok se za obuku nije javio niko. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Kada se pogledaju odgovori na pitanje za šta su pare od otpremnina utrošene, dolazi se do zaključka da je najveći deo novca potrošen na krpljenje rupa u porodičnim budžetima. Naime, više od 80 odsto ispitanika reklo je da su otpremnine otišle u potrošnju, a samo 1,2 odsto novac je uložilo u investicije.
U ovakvom trošenju otpremnina svakako leži i deo razloga za činjenicu što je skoro 70 odsto ovih radnika i dalje bez posla. Ostali su se ili zaposlili ili penzionisali. Većina novozaposlenih uhlebljenje je našla u privatnom sektoru.
Od onih koji su se zaposlili, skoro 78 odsto njih posao je našlo samo, a tek 1,3 odsto do novog radnog mesta došlo je uz pomoć državne službe za zapošljavanje. Međutim, samo 45 odsto nekadašnjih viškova koji su opet našli posao ima stalni ugovor sa poslodavcem, dok bez ugovora, dakle na crno, radi 15 odsto zaposlenih.
Zbog svega ovoga više je nego očigledno da mnogo toga u dosadašnjoj politici socijalnih programa ne štima. Toga su svesni i u Ministarstvu za rad gde se priprema novi koncept socijalnih programa, koji podrazumeva aktivniji odnos poslodavaca, lokalne samouprave i Nacionalne službe za zapošljavanje u rešavanju problema viška zaposlenih.
Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik republičkog ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, za 'Blic' kaže da novi pristup naravno neće isključiti otpremnine, one i dalje ostaju, ali će biti kombinovane sa aktivnim merama za zapošljavanje. - Naši radnici su malo informisani i o privatizaciji i o restrukturiranju, a puno puta događa se da ih ni sama preduzeća u kojima rade ne informišu dovoljno šta će biti sa preduzećem, hoće li se prodati, restrukturirati ili nešto drugo. Zato prvo poslodavci treba da ih informišu šta može da se desi, a kada već dođe do proglašenja viškova, tim ljudima treba objasniti koja su njihova prava, koji biznis bi u svojoj sredini eventualno mogli da pokrenu po gubitku posla i koje obuke bi morali proći da se osposobe za to. Sve to treba obaviti još dok je radnik u preduzeću, pre nego što ode i to je ono na čemu zasnivamo taj novi pristup rešavanja problema viškova zaposlenih, objašnjava Katićeva, dodajući da će pitanje socijalnih programa biti sve važnije, budući da je kod nas privatizovano samo 36 odsto preduzeća i da tek predstoji restrukturiranje velikih javnih preduzeća. R. Marković
