Izvor: Blic, 08.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogubljen zbog plakata izbeglice
Nedavno rehabilitovani karikaturista Dragoslav Stojanović čuveni plakat „Majko Srbijo pomozi!", zbog kojeg je kasnije izgubio glavu, uradio je po fotografiji žene izbeglice koju je maja 1942. godine u Bajinoj Bašti snimio ljotićevac Miloš Vojinović – Lautner, komandant Desetog dobrovoljačkog odreda. Originalnu fotografiju poseduje Đorđe Pilčević, poznati užički novinar i publicista. On otkriva i malo poznate podatke o ovom događaju.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Partizanske vlasti su Stojanovića optužile „da je radio političke plakate, sarađivao sa fašističkim okupatorom i domaćim izdajnicima. Fotografija je snimljena u maju 1942. u Bajinoj Bašti – kaže za „Blic nedelje" poznati užički novinar i publicista Đorđe Pilčević. Objašnjava i kako je ovaj, do sada javnosti nepoznat, a dragocen dokument dospeo u njegove ruke.
– U Čačku sam pre dvadesetak godina razgovarao sa Platonom Milojevićem, koji je bio iguman i starešina manastira Rača, i koji je u toku rata sačuvao Miroslavljevo jevanđelje. Pokazao mi je i poklonio fotografiju žene izbeglice koju mu je 1942. dao ljotićevac Vojinović – priča Pilčević.
Lautner je bio poznat i kao veliki zaljubljenik fotografije, pa je pored ličnog naoružanja uvek nosio i fotografski aparat. Filmove mu je razvijao i fotografije izrađivao poznati užički fotograf Ilija Lazić. Potresna slika žene izbeglice objavljena je potom u Nedićevom listu „Novo vreme" koji je pisao o spasavanju i zbrinjavanju srpskih izbeglica u bajinobaštanskom kraju, uz napomenu da se ne zna ko je autor fotografije, iako je orginal potpisan sa M. Vojinović. Spasavanje srpskih izbeglica na području Drine, od Perućca do Bačevaca, i dalje do Ljubovije organizovali su ljotićevci Desetog dobrovoljačkog odreda, kojim je komandovao Vojinović, zet predsednika užičke opštine.
– Sedište odreda bilo je tada u Bajinoj Bašti, ljotićevci su angažovali sve ljude sa desne obale Drine koji su imali čamce i splavove. U Račanskom srezu je tog krvavog proleća 1942. prihvaćeno oko 20.000 srpskih izbeglica iz istočne Bosne – nastavlja priču Pilčević.
Među hiljadama spasenih Srba od ustaškog noža bio je i Vito Marković, poznati srpski pisac. Imao je tada šest godina. On, stariji brat i majka, koja je u naručju nosila sestru, bežali su ka Drini. Pre petnaestak godina Pilčević je zabeležio Markovićevu ispovest.
– Bio je to pravi Danteov „Pakao" na Drini, koji ću ja, a i svi tada spaseni, pamtiti do poslednjeg dana svog života. Ustaše su pristizale naš zbeg od nekoliko hiljada ljudi, žena i dece, i sve što su pristigli ubijali su ili klali. Toga dana događale su se strašne drame pred našim očima. Pojedine majke su svoju malu decu, da ih ustaše ne bi klale, bacale u nabujalu reku Drinu, a potom i one skakale i nestajale u njenim talasima. U tom košmaru i paklu, da bi što pre dotrčali do Drine i prebacili se čamcima na desnu obalu u Srbiju, ja sam u jednom trenutku izbezumljen govorio majci da baci moju malu sestru, što majka srećom nije učinila, pa smo se nas četvoro našli u Bajinoj Bašti, u prihvatnom logoru za izbeglice – zapisao je Pilčević sećanje Vite Markovića.
Dirljive ljudske sudbine, poput porodice Marković, podstakle su karikaturistu Stojanovića da plakatom apeluje na pomoć i solidarnost. Partizanske vlasti su njegov plemeniti gest protumačile kao saradnju sa okupatorom i on je pogubljen a da mu se ne zna grob. Na zahtev redakcije „Ošišanog ježa" Okružni sud u Beogradu je nedavno skinuo ljagu sa imena predratnog umetnika, karikaturiste, grafičara, slikara i dizajnera, donevši rešenje o njegovoj rehabilitaciji.
