Izvor: Politika, 30.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled uz pomoć kompjutera
Tek oko 300 slepih i slabovidih u Srbiji koristi računar. Samo za nabavku čitača ekrana potrebno je oko 1.000 dolara, plus oko 350 evra koliko košta softver za srpski jezik
Nenad Radenković svako veče uz pomoć miša i tastature pregleda sutrašnja izdanja novina. Čita domaću, stranu štampu. Surfuje po sajtovima.
Uz pomoć posebnog programa za pretvaranje teksta u sintetički glas, ovaj Nišlija jedan je iz malobrojne grupe slepih i slabovidih građana Srbije koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svakodnevno koristi računar.
Kako se čulo na nedavnoj tribini "Slepi u svetu kompjutera", tek oko 300 građana s hendikepom čula vida može da se pohvali kompjuterskom pismenošću.
– Korišćenjem računara slepo ili slabovido lice dobija sve što dobijaju i ljudi bez hendikepa. Čak i više. Informišemo se, saznajemo nove stvari, komuniciramo. Da je ova oblast razvijenija u Srbiji, kao u svetu, mogli bismo da završavamo različite poslove, od administracije do trgovine, ali za sada smo daleko od toga – kaže Nenad Radenković, predsednik gradske organizacije slepih grada na Nišavi.
Ono" nešto više" što kompjuter omogućava slepoj osobi rezimira jednom rečju – samostalnost:
Za tastaturom sam potpuno slobodan i ne zavisim ni od koga. Da bih pročitao, na primer, "Politiku", ne moram nikog da angažujem da umesto mene ode do kioska, ili da sedi i čita mi. Dovoljno je da se ulogujem na sajt.
Mogućnost da, poput njega, druga slepa lica svakodnevno počnu da upotrebljavaju veštinu koja se u 21. veku u razvijenom svetu podrazumeva kao upotreba olovke, uskoro će dobiti još najmanje 30 slepih i slabovidih.
U toku je priprema programa obuke rada na računaru, prva u organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja. Za sada se već prijavilo osamdesetak slepih osoba iz svih krajeva Srbije. Obuka, koja će, kako očekuje Vanja Zlatković, šef Odseka za posredovanje u zapošljavanju osoba sa invaliditetom Nacionalne službe zapošljavanja, početi sredinom aprila, zato će se odvijati, osim u Beogradu, i u Novom Sadu, Kragujevcu, Somboru, Kraljevu.
Kurs će trajati od dva do tri meseca i planiran je individualni rad, polaznik-predavač.
Nikola Đorđević, student druge godine Fakulteta za poslovnu informatiku, završio je osnovnu školu "Veljko Ramadanović" u Zemunu, zatim srednju medicinsku u kojoj se stekao zvanje fizioterapeuta, ali je ljubav prema kompjuterima prevagnula. Kako kaže, od 1995. godine njemu je kompjuter i pomagalo, i sredstvo rada, igračka, medij...
– Računarom pišem, igram šah, programiram... Kada diplomiram biću prvi školovani slepi programer u Srbiji – kaže Nikola.
Angažovan je u firmi iz Novog Sada koja se bavi razvojem softvera, učestvovao je u više projekata čiji je cilj bio da se slepi osposobe za korišćenje novih tehnologija, a na projektu Nacionalne službe zapošljavanja biće stručni konsultant. Na pitanje koliko su kompjuteri dostupni slepima u Srbiji odgovara – da nisu dostupni.
– Samo za nabavku čitača ekrana potrebno je oko 1.000 dolara, plus oko 350 evra koliko košta softver za srpski jezik. Pohvalno je što je država preko ministarstva prethodnih godina dodelila 110 softvera, ali to je nedovoljno i realizacija je trajala skoro godinu i po dana.
Međutim, Nenad Đorđević priznaje da su ponekad slepa lica nedovoljno zainteresovana. Krenu na obuku, ali ubrzo odustanu pod izgovorom da nemaju kod kuće računar, da je to suviše komplikovano...
Luka Joksimović, jedan od prvih predavača slepima za rad na računaru, autor priručnika, objašnjava da je, da bi se slepi osposobili za rad na računaru, neophodno imati dobre instruktore, priručnike pisane na Brajevom pismu, legalne softvere i iskustvo u obučavanju.
U Srbiji živi oko 12.000 građana koji ne vide, procene su nacionalnog Saveza slepih koji je i organizovao tribinu. Oko 9.000 su potpuno slepa lica. Smatra se da još oko 900 ljudi koji su rođeni ili kasnije stekli ovaj invaliditet nigde nije evidentirano. Sa visokim stepenom oštećenja, u kategoriji teško slabovidih je oko 3.000 lica, mada u Savezu slepih kažu da ih van njihove evidencije sigurno ima tri puta više.
Andrijana Cvetićanin
[objavljeno: 30.03.2007.]
