Izvor: RTS, 07.Maj.2019, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled iz fotelje na događaje od pre dve hiljade godina
Susret digitalizacije i humanistike otvara prostor za zaštitu kulturnog nasleđa, autorskih prava i distribuciju znanja. Koji je način najbolji, pokušali su da odgovore profesori i istraživači okupljeni na konferenciji pod nazivom "Digitalna humanistika i slovensko kulturno nasleđe".
Pozitivan doprinos novih tehnologija ogleda se i u tome što sada istraživači, na primer, ne moraju tako često da putuju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jer im je dobar deo materijala dostupan zahaljujući digitalizaciji. Dobar primer za to je, kažu filolozi, Projekat digitalizacije kulturnog nasleđa na putu svile.
"U tzv. Virtuelnom muzeju kultura na putu svile svako od nas može sedeći u svojoj udobnoj fotelji ovde u Beogradu da pogleda sve što se desilo pre dve hiljade godina, što su umetnici transponovali kao svoju viziju sveta i života, da uživa u lepotama tako dobro očuvanih predmeta i da ih vidi izbliza, onoliko blizu koliko ne bi mogao čak ni na godišnjim izložbama", kaže prof. Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Zajednički projekti spojili su naše i slovenačke naučnike.
"To je bio projekat koji je povezao književnice i digitalnu humanistiku. Mislim da ćemo ubuduće sarađivati u posebnoj komisiji za elektronske medije", kaže prof. Katja Mihurko Poniž sa Univerziteta u Novoj Gorici.
Filološki fakultet je osnovao digitalnu biblioteku i arhiv. Digitalizovana je i rukopisna građa Ive Andrića koja se čuva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
"Drugi veliki pomak je digitalizacija rukopisa Ivana V. Lalića i rukopisa Aleksandra Vuča koji su vlasništvo Filološkog fakulteta. Mi smo započeli i digitalizaciju biblioteka Pavla Popovića koja predstavlja posebnu kulturnu dragocenost", kaže prof. Aleksandra Vraneš, predsednica Organizacionog odbora konferencije.
Digitalizacijom je omogućeno učenje na daljinu i građa sačuvana od propadanja.
.jpg)
