Izvor: RTS, 10.Avg.2013, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podsticaji za sklapanje brakova
Sve manje ljudi se venčava, pa je broj onih koji su u braku poslednjih 10 godina smanjen za više od deset odsto. Svaki treći muškarac u Srbiji je neženja, a svaka peta žena nije venčana. Ekonomskim merama pojedine opštine podstiču mlade na brak i privlače ih da dođu da žive u tim mestima.
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statatistku pokazuju da se sve manje ljudi venčava, pa se broj onih koji su u braku poslednjih 10 godina smanjio za više od deset odsto. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U Srbiji je svaki treći muškarac neženja, a svaka peta žena nije venčana. Neke lokalne samouprave prepoznale su da ekonomskim merama mlade mogu da podstaknu na brak, ali i da ih privuku da se sele u njihove opštine.
U Lukovskoj banji kod Kuršumlije broj stanovnika se konstantno smanjuje više od pet decenija. S obzirom na to da je banja turističko mesto, posla ima. Ipak, gotovo trećina stanovnika nije se odlučila na brak. Zato odskora AD "Planinka", u čijim hotelima rade Lukovčani, za mlade koji se venčaju nudi posebne uslove, bilo da su iz banje bilo da u nju planiraju da se dosele.
"Ono što sad pokušavamo to je da zadržimo mlade ljude na prostoru banje i mi njima nudimo ukoliko se ožene i kada se ožene i dovedu svog partnera u Lukovsku banju da ga odmah zapošljavamo, a kao nagrada za to je svadbeno slavlje na račun banje", kaže direktor „Planinke" Radovan Raičević.
Ekonomski podsticaji mogu da promene demografsku sliku nekog kraja, ali je za to potrebno dosta vremena. Da bi efekti takvih mera bili dugoročni potrebna je i podrška države, pored inicijative lokalne samouprave.
Jagodina, na primer, u poslednjih nekoliko godina nije pretrpela gubitak stanovništva. Tamo mladima koji se venčaju takođe nude posao i novčanu pomoć.
"Ekonomski podsticaji su najvažniji, mada je odavno prepoznato da to nije jedina i dovoljna mera. Ono što je mnogo bitnije da ako već imate ekonomsku podršku u nekoj lokalnoj sredini ono što je mnogo važnije da to stanovništvo u toj sredini, posebno žene koje nose reprodukciju, budu zaštićene na način da neće osećati ugroženost bilo kakve vrste", objašnjava demograf Valdimir Nikitović.
Problem sve kasnijeg venčavanja nosi i problem sve kasnijeg rađanja, a to prema rečima demografa utiče i na natalitet u Srbiji. Sada žene prvi put u proseku rađaju sa skoro 30 godina, kada sposobnost reprodukcije počinje da opada.
"Prosečna starost mladoženje pri sklapanju braka u 2012. godini bila je 30 godina, a prosečna starost neveste 28 godina. Granica za sklapanje prvog braka se poprilično pomerila u odnosu na period od pre 50 godina kada se se mladoženje ženile u proseku sa 24, a devojke se udavale sa 22", kaže Ljiljana Đorđević iz Republičkog zavoda za statistiku.
Interesantno je da najviše venčanih ima u Žitorađi, Doljevcu, Aleksandrovcu, Vlasotincu i Svrljigu. Prema rečima statističara, taj broj uglavnom čine stariji bračni parovi. Mlađeg stanovništva je sve manje, pa bi dolazak mladih bračnih parova obezbedio opstanak opština u kojima je stanovništvo uglavnom staračko.
