Izvor: B92, 30.Okt.2010, 01:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška Romkinjama u obrazovanju
Beograd -- Oko 80% romske populacije je potpuno ili funkcionalno nepismeno, a među nepismenima i neobrazovanima najviše je žena.
Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović je na radionici "Obrazovanje Romkinja u Srbiji" rekao da samo 21 do 35% romske dece završi osnovnu školu.
Ipak, pojedine Romkinje dokazuju da mogu završiti fakultete, a samim tim i srušiti predrasude koje nameće tradicija. Primeri uspešnih i obrazovanih Romkinja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Srbiji su usamljeni, ali nikako nemogući.
Marija Aleksandrović je danas magistar Filološkog fakulteta i radi u pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje kao direktorka za stipendiranje romskih srednjoškolaca u Vojvodini.
Radila je kao samohrana majka na ciglani posle srednje škole, i tada joj fakultet nije bio u planu. Međutim, izborila se za svoju šansu, uz veliku podršku majke koja je bila nepismena. Zbog toga Marija sada oseća dužnost da mladim Romkinjama ponudi savet.
"Prvi put je da one završe osam razreda, da se udaju za 2-3 godine, da izrode dvoje-troje dece, muž ih, naravno, ostavi, one se vrate kod majke, primaju socijalnu pomoć i onda su one socijalni slučajevi, ne mogu se nigde zaposliti. Drugi put, koji mislim da je izuzetno bolji, jeste da upišu srednju školu, ako ne mogu četiri godine, neka upišu tri godine, neka upišu zanat, posle da mogu da uzmu neki kredit, da otvore nešto privatno i neka rade. Samo žena koja je ekonomski jaka može da se izbori sa svim", kaže Aleksandrovićeva.
Razlozi niske stope obrazovanja Roma su već svima poznati, siromaštvo, nezainteresovanost roditelja, ali i slaba podrška države.
Romkinjama je još teže, što potvrđuje i naša druga sagovornica, Julijana Krstić, magistar ekonomskih nauka. Čak ni tradicija nije na strani žena, jer nalaže da se Romkinje rano udaju i retko školuju.
Julijana je radila kao PR, a sada je nezaposlena majka dvoje dece koja se, kako kaže, susretala sa raznim oblicima diskriminacije, ali je to nije nateralo da odustane.
"Diskriminacija od strane profesorice, ona će se prepoznati. Sa petice sam došla do jedinice. Ja sam to nekako pregurala uz pomoć roditelja, zatim, moja jaka motivacija za obrazovanjem, i to da jednog dana pogledam nju u oči i kažem - ja sam diplomirana ili magistar ili doktor. Na fakultetu nisam imala tih problema, ali u samom društvu, u samom obrazovanju, jesam", kaže Krstićeva.
Mobilizacija i aktivizam su ključne reči kada je u pitanju obrazovanje jer, kako priznaju naše sagovornice, svesne su da promena mora da krene od njih samih.
Sofka Vasiljković, zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kaže da su ove uspešne žene dobri primeri koji brišu stereotipe.
"Da bi se Romkinje mogle priključiti, postoji odbor pri Romskom nacionalnom savetu, to je odbor za rodnu ravnopravnost, i naravno, sve što se tiče pitanja žena mi imamo na teritoriji Srbije specijalno jednu neformalnu grupu koja je Ženska romska mreža, i koja je, između ostalog, uticala da sada u Romskom nacionalnom savetu imamo 11 žena, a u prethodnom sazivu ih je bilo samo dve", kaže Vasiljkovićeva.
Radionicu koja se bavila obrazovanjem Romkinja u Srbiji je organizovao Romski nacionalni savet, uz podršku OEBS-a, Ministarstva prosvete i Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Prema podacima sa poslednjeg popisa 2002. godine u Srbiji je bilo 61.9% Roma bez završene osnovne škole, 29% sa završenom osnovnom školom, samo 7,8% imalo je srednje obrazovanje, a svega 0,3% višu školu ili fakultet.
.jpg)
