Izvor: Blic, 19.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška Belgije i Švedske
Podrška Belgije i Švedske
BEOGRAD - Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava i dugogodišnji profesor Pravnog fakulteta, kandidovan je za sudiju Međunarodnog suda pravde u Hagu. U svojoj istoriji Jugoslavija je samo jednom imala sudiju u ovom sudu i to između dva svetska rata. Dimitrijević ističe da je procedura izbora veoma komplikovana i teška, ali naglašava da, bez obzira na krajnji ishod, sama nominacija predstavlja veliku čast. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Međunarodni sud pravde je najstariji i najvažniji sud koji deluje u Hagu. On je, zapravo, naslednik prvoga suda, formiranog radi rešavanja sporova između država. Osnovan je 1921. godine pod nešto drugačijim nazivom, kao Stalni sud međunarodne pravde. To je bilo u doba Društva naroda i sud je imao bogatu praksu već između dva svetska rata. Nakon Drugog svetskog rata, kada su osnovane Ujedinjene nacije, on je ostao u suštini isti, ali je dobio novi naziv -Međunarodni sud pravde, koji je postao jedan od glavnih organa UN -kaže za 'Blic' profesor Vojin Dimitrijević.
On ističe da je osnovni zadatak tog suda da rešava međudržavne sporove, bilo da su se države tako dogovorile u trenutku kada je nastao spor ili da su na to obavezane nekim međunarodnim ugovorom.
- Sud se u suštini nije mnogo promenio od originalnog oblika. Ima 15 sudija koji su naimenovani na devet godina i biraju ih zajedno Savet bezbednosti i Generalna skupština UN. Uspešan kandidat mora da dobije podršku oba tela. Da bi bilo kontinuiteta u radu suda, izbori se obavljaju svake treće godine. Znači, svake treće godine bira se pet sudija. Sada će u oktobru biti izbori za pet sudija i tu sam ja jedan od kandidata - objašnjava Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, kandidat se postaje na osnovu dosta komplikovane procedure koja se nije promenila od 1921. godine. - Da bi se izbegao preterani uticaj države i da bi se našli ljudi koji su nezavisni, država ne može da bude predlagač. Kandidate predlaže telo koje se zove Nacionalna grupa sudija Stalnog arbitražnog suda. Stalni arbitražni sud uspostavljen je ugovorom iz 1899. godine i sve sudije koje su pri tom sudu iz jedne zemlje daju svoj predlog. Predlog da je budem kandidat došao je iz naše nacionalne grupe i, koliko znam, to su podržale i Belgijska i Švedska nacionalna grupa - kaže Dimitrijević.
Naš sagovornik podseća da izbor osim od kvaliteta kandidata zavisi i od različitih političkih okolnosti, od kojih nije ni malo beznačajan trenutni položaj zemlje.
- Uglavnom se prilikom izbora vodi računa da budu zastupljeni svi pravni sistemi i svi regioni. Tako da, recimo, upražnjeno mesto na koje najviše asocira moja kandidatura je mesto koje držao mađarski sudija i koji je odlučio da se ne kandiduje. Od tih pet sudija koji bi trebalo da budu izabrani ima tri puta više kandidata, pa je to prilično težak izbor, ali već je i sama nominacija velika čast. Jugoslavija je u celoj istoriji i starog i novog suda imala samo jednog sudiju i to je bio Milovan Mioričić - kaže Dimitrijević.
Govoreći o nadležnosti suda, Dimitrijević precizira da su to sporovi između država i da ovaj sud nije krivični sud koji sudi pojedincima kao što su druga dva suda u Hagu - Tribunal i novi Međunarodni krivični sud. Glasanje je zakazano za 21 oktobar. Kandidat mora dobiti najmanje 96 glasova u Generalnoj skupštini UN i devet u Savetu bezbednosti, pri čemu velike sile nemaju pravo veta. T. Aleksić Sudiće i u našim sporovima
- Na zahtev glavnih organa UN ovaj sud osim presuda može da da i savetodavno mišljenje. Tako da ima čuvenih savetodavnih mišljenja, recimo, o manjinskim školama u Albaniji iz 1930. godine, koje je ustanovilo neka pravila nediskriminacije, zatim mišljenje u slučaju grofa Bernadota kada je prvi put sud potvrdio da i međunarodne organizacije mogu biti subjekti međunarodnog prava. Jedna od čuvenih presuda je u norveško-britanskom sporu oko teritorijalnog razgraničenja, pa spor oko Krfskog kanala, kada je Albanija postavila mine u taj kanalu. Sada je pred tim sudom nekoliko procesa koje se tiču nas, a to su tužbe Bosne i Hercegovine i Hrvatske protiv Jugoslavije i tužbe Jugoslavije protiv država članica NATO - kaže Dimitrijević.
