Izvor: Danas, 19.Okt.2015, 08:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podaništvo na pravnom fakultetu
Prateći našu političku i medijsku scenu može se jasno zapaziti veliki napredak, jer je definitivno nestala potreba za ezopovskim načinom izražavanja, pritvornošću i ketmanstvom i da je otvoreno služenje vlastima od strane pripadnika naše intelektualne ” elite” postalo savim prihvatljivo i normalno ponašanje.
Možemo navesti mnoštvo primera koji samo svedoče da rajetinski način mišljenja i ponašanja nije samo svojstven našem narodu izloženom stalnom prekoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da je uvek spreman da prihvati novog vođu i njegovu spasiteljsku ulogu. Ali ne samo savremeno političko i istorijsko iskustvo nam govore da su intelektalne elite uvek osmišljavale i nosile duh otpora i pobune. Danas smo svedoci obrnutog procesa u kome se jasno može prepoznati moralna degradacija naše tzv. intelektualne zajednici čiji predstavnici nam gotovo svakodnevno demonstriraju kako izledaju oblici dobrovoljnog ropstva i slugeranjstva.
Jedan od ne tako davnih primera mogli smo prepoznati prilikom posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je izjavio da ga je dekan vodao po njegovim hodnicima kako bi on video koliko se sam fakultet promenio. On se ovom prilikom obratio studentima prve godine ovog fakulteta na početku njegovih studija uz neprikriveno oduševljenje dekana Pravnog fakulteta u Sime Avramovića. On nije skrivao svoje uzbuđenje i i egzaltaciju što se najbolje moglo videti u njegovoj “antologijskoj” rečenici da je Aleksandar Vučić najuspešniji student ovog fakulteta. Time je on uspeo da ovom rečenicom najbrutalnije degradira celokupnu istoriju i tradiciju Pravnog fakulteta u Beogradu koji je iznedrio toliko znamenitih ljudi kojima se ne može ni približiti aktuelni premijer Srbije.
Vrhunac hipokrizije se ogledao i u samom činu otkrivanja biste verovatno "manje uspešnom Akademik" i profesoru Slobodanu Jovanoviću. Zar ne postoje granice u servilnosti i podaništvu uprave Pravnog Fakulteta i njegovog dekana koji je spreman da pred jednim političarem koji je oličenje političke nedoslednosti i konvertitstva, učestvuje u ovoj politikantskoj predstavi koja temeljno degradira ugled i tradiciju Pravnog Fakulteta u Beogradu. I pri tome temeljno obesmišljva uspomenu na Slobodana Jovanovića jednog od najvećih i najuglednijih profesora i naučnika koji je delova u dugoj plejadi velikana koji su delovali na ovom fakultetu i u našem društvu.
Posebno je pitanje kakva se poruka šalje studentima Pravnog fakulteta i koji sistem vrednosti im se demonstrira kao vodeće životno načelo ako je dekan ovog fakulteta spreman da na ovakav nedostojan i podanički način veliča jednog političara svrstavajući ga u najuspešnije studente. Ovakva poruka je samo izraz našeg vremena u kome je odavno moralni integritet izgubio svoju snagu a zamenio ga je duh politikantskog pragmatizma, podaništva i dominacija partijskih interesa.
