Izvor: Politika, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podaci tek u oktobru
Mnogi naslednici još nisu dobili ni potvrde, iako je zakonski rok od sedam dana već odavno istekao. – Samo u poslednjoj nedelji juna pristiglo oko 100.000 preporučenih pošiljki
Ni dva meseca po isteku roka za prijavljivanje oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata, Direkcija za imovinu Srbije još nije sačinila spisak sa brojem naslednika iz matice i dijaspore, koji su do 30. juna podneli zahtev za evidentiranje imovine. Mnogi još nisu dobili ni potvrde, iako je zakonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rok od sedam dana već odavno istekao.
Pomoćnik direktora Direkcije za imovinu Milica Đorđević kaže da oni nisu stigli da obrade ni sve preporučene pošiljke, a na obradu čekaju i prijave koje su naslednici lično donosili u Direkciju.
Problem je što ova ustanova nema dovoljno ljudi, a ni kompjutera da brže ubacuje podatke iz prijava građana u računar, tako da će, kako je kazala, morati od vlade da zatraže pomoć kako bi se ovaj posao priveo kraju. Prema njenim procenama, trebalo bi očekivati da se do kraja oktobra obrade podaci iz pošiljki sa zahtevima za evidentiranje imovine.
"Posle sastanka predstavnika Mreže za restituciju i Republičke direkcije za imovinu, nedvosmisleno se može utvrditi da je broj građana koji su podneli prijave, daleko veći nego što se do sada spekulisalo, kao i da to nije konačan broj onih koji potražuju imovinu", istakao je koordinator Mreže Mile Antić.
O tome govori i podatak da je samo u poslednjoj nedelji juna u Direkciji za imovinu pristiglo oko 100.000 preporučenih pošiljki, koje u proseku sadrže tri pojedinačne prijave.
Dok Direkcija ne sačini kompletan izveštaj o evidentiranju prijavljene imovine ne može se doneti ni Zakon o restituciji, čije se donošenje očekuje krajem godine.
U međuvremenu, dok se čeka na ovaj zakon, kako upozorava Antić, sprečava se primena pojedinih odredbi Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pre svega člana 92, koji predviđa da se tamo gde postoje stari vlasnici zemljište može izuzeti, a država ga može izdati u zakup, najduže do tri godine.
"Ukoliko nemate potvrdu o imovini, ugovor o zakupu na vašem zemljištu može se zaključiti i na duži rok. To znači da se stari vlasnik, ukoliko nije dobio potvrdu na vreme, može pojaviti tek nakon zaključivanja dugoročnog ugovora tako da može doći do nepotrebnih sudskih sporova. Stoga ove radnje treba obustaviti dok se ne prilože potvrde o imovini", kaže Antić.
On je istakao da ima saznanja da se u Raškoj oblasti prodaje oduzeto zemljište koje je bilo dato vojsci na korišćenje. Sačinjeni su prospekti za prodaju nacionalizovanih hotela u Mataruškoj Banji, Banji Koviljači, zatim za hotele "Splendid" i "Ekscelzior" u Beogradu mada su naslednici prijavili tu imovinu.
U vezi s ovim nezakonitim pojavama Mreža za restituciju očekuje da će predsednik parlamenta Predrag Marković na prvoj narednoj sednici, kao tačku dnevnog reda staviti Predlog zakona o privremenoj zabrani prodaje nacionalizovane imovine gde postoje vlasnici.
Povodom apela Odbora Skupštine Srbije za privatizaciju da obustave dalju privatizaciju imovine koja ima vlasnike, Antić smatra da apel ima smisla samo ako umesto toga izglasaju Predlog zakona o privremenoj zabrani raspolaganja oduzetom imovinom.
"Takav predlog zakona već je podnela narodna inicijativa za restituciju i predviđa zabranu ne samo prodaje već i opterećenja oduzete imovine, zasnivanje hipoteke, zaloga, zakupa", kaže Antić.
U Mreži za restituciju smatraju da je evidencija imovine nepotrebno dupliranje postupka, zbog toga što u procesu evidencije naslednici nisu bili obavezni da dokazuju pravo na povraćaj imovine, već samo podnesu zahtev za povraćaj oduzete imovine. Nakon donošenja zakona o restituciji naslednici će morati da dokazuju svoje pravo na povraćaj oduzete imovine.
N. Kovačević
[objavljeno: 02.09.2006.]
