Izvor: Politika, 05.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo sa magaretom i 50 evra
Otac Varnava obnovio manastir Svetog arhangela Gavrila u Svrljiškim planinama u kome su tokom leta boravili kralj Petar, njegov sin kralj Aleksandar i Nikola Pašić. – U početku su "komšije" bili vukovi, lisice i divlje svinje
Kada je jeromonah Varnava (Nikolić) došao u zapusteli srednjovekovni manastir Popšicu na obroncima Svrljiških planina imao je samo jedno magare i 50 evra u džepu. Za pet godina uz pomoć vernika obnovio je svetinju koju je zub vremena, ali i ljudski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemar, pretvorio gotovo u ruševinu.
Ni episkop niški Irinej nije baš verovao da će mladi kaluđer uspeti da za kratko vreme oživi manastir Svetog arhangela Gavrila. "'Nemoj da pobegneš, ako ti se ne sviđa, imam i boljih manastira', poručio mi je vladika kada sam prvi put polazio za Popšicu", priča otac Varnava, rodom iz Iriga koji je monaško iskustvo sticao u manastirima Radovašnica, Fenek i Hopovo.
Po jednom predanju manastir je osnovao Sveti Sava. Po drugoj legendi crkva je podignuta na mestu susreta dugo razdvojene braće Vuje i Gruje iz Rudnika kod Milanovca. Ova svetinja se pominje i u turskim popisima iz 15. i 16. veka, a poslednji put je obnovljena 1896. godine u vreme episkopa timočkog Melentija.
U manastiru gde su nekada tokom leta rado boravili kralj Petar, a posle i njegov sin kralj Aleksandar Karađorđević, pa i Nikola Pašić, ocu Varnavi u početku su "komšije" bili vukovi, lisice i divlje svinje. Prvi mu je u pomoć priskočio otac Dragiša, arhijerejski namesnik iz Svrljiga, a onda su počeli da dolaze i vernici. Najviše iz Beograda, Srema, Ljiga i Valjeva. Počela je drenaža terena, a zatim obnova fasade crkve i zvonika. Kupola hrama dobila je i novi bakarni krov, a ove godine na hramovnu slavu Svetog arhangela Gavrila vladika Irinej osveštao je i obnovljeni konak, nekada parohijski dom izgrađen 1927. godine. Ostala je još da se obnovi zgrada seoske škole, nekada bogoslovije Svetog Save iz 1883. godine. Planirano je da se ovaj objekat pretvori u konak za goste, jer se nalazi izvan manastirske porte.
"Sve ovo urađeno je iz ljubavi. Monah može samo da se moli Gospodu da mu Bog podari, jer ja sa sestrinstvom malo šta mogu da učinim . Preostaje nam da obnovimo školu i osim opštine Svrljig mogla bi da nam pomogne i nekadašnja Duvanska industrija iz Niša. Njihovi radnici su zgradu bogoslovije koristili kao odmaralište", kaže starešina ovog sada ženskog manastira.
Ali, u obnovi ove svetinje, u podnožju Ljubovnika i Raila, smeštene u hrastovoj šumi bogatoj izvorima, nije išlo sve glatko. Pre svega zbog nerazumevanja nadležnih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Nišu.
"Pola veka svetinja nije bila pod zaštitom i sva se urušila, a kada smo počeli da je obnavljamo došli su i zabranili nam radove. Zbog toga smo vladika i ja morali da idemo na sud. Ne shvataju da niko ne može biti bolji čuvar svetinje od kaluđera i sveštenika. Mi smo sav svoj život poklonili Bogu i Crkvi", nevoljno se priseća starešina ovog manastira kroz kakve su sve teškoće prolazili da bi Sveta liturgija ponovo počela da se služi u ovom manastiru. Među vernicima koji dolaze u manastir iz svih krajeva Srbije može se čuti da se u ovom manastiru dešavaju čuda. Mnogi bračni parovi su tek posle dolaska u Popšicu dobili decu.
Ima i slučajeva čudesnih isceljenja. Posle Ivanjdana jedno dete je prohodalo, a narod koji se okupio na slavi priča i o devojčici kojoj se posle umivanja na manastirskom vrelu lekovitom vodom povratio vid.
Jedni to pripisuju molitvama, drugi čudotvornoj ikoni presvete Bogorodice Brzopomoćnice koja je stigla iz Rumunije. "Svi naši manastiri su duhovne riznice i apoteke gde se za dušu nalazi lek. Bog čini čuda, a mi monasi smo samo posrednici za onoga za koga se molimo. Bilo je isceljenja, ali ne volim da pričam o tome. Narod neka kaže", skromno odgovara otac Varnava.
Ivan Miladinović iz Svrljiga priča kako je u manastir ovog proleća došao jedan mladić iz Niša kojem su doktori hteli da amputiraju ruku: "U snu je video crkvu i u njoj jednu predivnu Bogorodičinu ikonu. Bila je to Brzopomoćnica iz Popšice koju pre toga nikada nije video. Kada je došao u manastir otac Varnava mu je čitao molitve ispred te ikone Majke Božje i ruka mu se vrlo brzo iscelila".
Na molbu da kaže nešto više o toj ikoni, jeromonah Varnava kratko kaže: "Svaka ikona je sveta i čudotvorna ako čovek veruje. Znate, čovek počne da psuje Boga pa kad vidi ikonu ugrize se za jezik".
M. Pešić
[objavljeno: 05.08.2007.]
.jpg)
