Izvor: S media, 07.Mar.2011, 09:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo Vaskršnji post !
Za pravoslavne vernike danas je počeo višenedeljni Veliki, Vaskršnji ili Časni post, koji se završava 24. aprila (po Gregorijanskom kalendaru) kada Srpska Pravoslavna Crkva ove godine praznuje Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista – Vaskrs.
Prvi dan Velikog Časnog Posta je Čisti ponedeljak dok se cela prva nedelja ovog posta zove Čista. Do Vaskrsa se uz posebna molitvena Bogosluženja smenjuju Nedelja Pravoslavlja, Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Strasna ili Stradalna nedelja.
Vaskrs je pokretni praznik zbog čega i početak posta zavisi od Njegovog praznovanja odnosno od nedelje punog meseca posle prolećne ravnodnevnice kada se i praznuje ovaj najveći hrišćanski praznik.
Vaskrs najranije može pasti 4. aprila, a najkasnije 8. maja računato po novom gregorijanskom kalendaru.
Vaskršnji post je najstroži post, podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane strogu ishranu baziranu na suhojedenju i vodi, a ulje je dozvoljeno jesti samo subotom i nedeljom, dok se post razrešava na ribu dva puta i to na praznike Blagovesti i Cveti. Savetuje se da vernik ne uzima neumereno hranu.
Prve i poslednje nedelje Velikog posta predvidja se strožiji post, kojeg bolesni i slabi ne moraju da se pridržavaju. Tokom ova prva dva dana posta (u ponedeljak i utorak) prve Čiste nedelje ne jede se ništa, dok bolesni i raslabljeni mogu jesti samo bareno povrće (krompir, mrkvu, cveklu...) kao i kompot čaj sa medom. Isto se odnosi i na četvrtak.
Medjutim nije jedini smisao uzdržanje od jela i pića već taj podvig treba da prati i uzdržavanje od rđavih dela, ali i umnožavanje molitvi, ljubavi prema bližnjem i činjenje dela milosrdja. Takodje vernici treba da se uzdržavaju od rdjavih misli i dela, posebno u danima kada se pripremaju za Sveto Pričešće.
Tokom ovog posta bogosluženja su drugačija nego inače, sporija su, manje se peva, kleči se. Posle jutrenja čita se prvi čas, kasnije treći i šesti, a deveti pre večernja. Časovi se računaju od izlaska sunca i imaju svoju simboliku. Liturgije se služe samo subotom i nedeljom, a sredom i petkom se služe časovi (treći i šesti) sa liturgijom Predjeosvećenih darova, što znači da su hleb i vino, Telo i Krv Hristova, osvećeni na liturgiji u prethodnu nedelju.
Prva četiri dana Velikog posta, služi se veliko povečerje sa pokajnim kanonom sv. Andreja Kritskog. Sveštenici nose crne sveštene odežde, a bogoslužbene pesme, posebnih melodija, pobudjuju na molitvenost i pokajanje. Čita se molitva Sv. Jefrema Sirina, uz obavezne metanije. koje se čine tako što se vernik klanja do zemlje, dodirujući tle čelom, oslonjen na ruke, ali ne i na kolena.
Uopšte, za vreme ovog posta su propisana na bogosluženjima brojna klečanja u određene momente.
Pitanje posta je pitanje filosofije života, to je pitanje našeg odnosa prema Bogu i prema Božijoj tvorevini. To je, uostalom, i smisao praroditeljskog pada. Naime Prva Božija zapovest dana prvim ljudima Adami u Evi bila je zapovest o postu: „Sa svakog drveta jedi, ali sa drveta poznanja dobra i zla nemoj jesti.Jer u koji dan okusiš s njega umrećeš.“ Kroz pedagogiju ove zapovesti čovek je trebalo da zauzme pravi stav prema Bogu i prema tvorevini. Postavljen kao gospodar svega stvorenog, Adam je trebalo da kroz svoj odnos sa Bogom, kroz svoje uzrastanje, privodi Bogu i poverenu mu prirodu. Njegov pad označio je i tragediju tvari i bio je kosmički,jer je na taj način čovek zloupotrebio prirodu postajući njen uzurpator. Nakon tog čovekovog pada, ljudska priroda je postala propadljiva i jedino ju je mogao spasiti dolazak Sina Božijeg Gospoda Isusa Hrista na zemlju koji je dobrovoljno prolio svoju nevinu Krv da bi iskupio čovečanstvo.
Više od dvadeset vekova, vernici praznuju tu Hristovu pobedu nad smrću, ali najvećem hriščanskom prazniku-Vaskrsenju Gospodnjem predstoji odredjena dostojna priprema, zato je Crkva i propisala Kanonima Vaskršnji post.
Ove godine Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista i vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti praznovaće istog datuma, 11. aprila po Julijanskom odnosno 24. aprila po Gregorijanskom kalendaru.
Kristina Džoković
