Izvor: Politika, 03.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela sezona opasnih zavodnica
U valjevskom kraju prošle godine tri osobe su smrtno stradale od trovanja pečurkama, ali to nije uticalo na popravljanje stanja u ovoj oblasti pa se tako promet gljiva iz prirode i dalje vrši bez ikakve kontrole
Valjevo – Obilne kiše i relativno toplo vreme i ove godine pogoduju bujanju pečuraka u prirodi. A kada ima pečuraka, tu su i berači koji ih iznose na pijačne tezge što sve prati i opasnost od trovanja. Sredinom juna prošle godine, dve žene i jedan mlađi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << muškarac životom su platili greške prilikom branja gljiva. U sva tri slučaja smrt je nastupila usled konzumiranja „zelene pupavke“.
Inženjer Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva iz Valjeva, u razgovoru za naš list kaže da je od pre nekoliko dana počeo da obilazi prodavce pečuraka na zelenoj pijaci i još nekoliko punktova i da nije primetio da u ponudi ima onih koje su otrovne. Međutim, istovremeno je bio iznenađen velikim prisustvom takozvanih rizičnih pečuraka pod kojima podrazumeva „dvojnike” gde postoji velika sličnost između jestivih i onih koje to nisu. Ko to nije u stanju da prepozna izlaže sebe i druge velikom riziku.
– Primera radi, na pijacama se prodaje „biserka“ koja je jestiva i vrlo ukusna, ali ima izraženog dvojnika u „panterovci“ koja je smrtno opasna i sa kojom se lako može zameniti. Nažalost, najveći broj sakupljača i onih koji ih prodaju nemaju nikakvog obrazovanja u vezi sa ovom oblašću.
- Sve se svodi na prenošenje saznanja s kolena na koleno i uči po pričama starijih. Najveća je greška i ujedno zamka to što se prenose iskustva za prepoznavanje po boji šešira što je inače najvarijabilniji deo i osobina kod gljiva – kaže inženjer Tomić, dodajući da kod nas, ipak, nema preveliki broj otrovnih, ali ni jestivih gljiva, pri tom posebno naglašavajući da je problem što se one koje su otrovne mogu naći na svakom koraku, među kojima je najprisutnija i najopasnija „zelena pupavka“.
On upozorava da simptomi trovanja od nje ne nastupaju odmah, ali kada se ispolje u vidu kome otrovanog njegovo preživljavanje je praktično svedeno na minimum. Pored „zelene pupavke“, velika opasnost vreba i od „ludare“, „zavodnice“ koja je slična jestivoj „lisičarki“...
– Već treću godinu preko medija i manifestacija koje organizuje Gljivarsko društvo upozoravam javnost da je lečenje od trovanja gljivama dugotrajno, neizvesno i vrlo skupo. Ako bi se od tih izdataka izdvojilo samo 10 odsto novca za obrazovanje, situacija bi se znatno popravila. Mi iz Gljivarskog društva u Valjevu imamo konkretan plan, a to je da na svakom prometnom i vidljivom mestu, od seoskih mesnih zajednica, zadruga, škola do veterinarskih stanica i poljoprivrednih apoteka, postavimo plakate sa vrlo jasnim i slikovitim razlikama između jestivih i otrovnih gljiva. Za oko sto hiljada dinara, koliko bi koštalo štampanje plakata, bio bi pokriven ceo Kolubarski okrug. Međutim, kad iznosimo ovu ideju kao da govorimo o svemirskim letilicama, jer naprosto niko nas ne sluša. Štaviše, zbog visoke kirije koju je odredila Gradska uprava, Gljivarsko društvo ostalo je bez svojih prostorija i zahvaljujući razumevanju Šumske uprave kod nje smo se privremeno sklonili kao ilegalci. Dakle, uz ovakvo ponašanje prema onima koji rade na edukaciji, nepostojanje pravne regulative, sa jasnim propisima ko sve može da sakuplja i stavlja u promet gljive ubrane u prirodi, onda i ne čudi što na pijacama neko može slobodno da prodaje otrov a da to niko ne kontroliše niti se pak koga tiče – ističe Tomić, koji i pored svih izopštavanja od lokalne i republičke vlasti zajedno sa još sedam determinatora iz Gljivarskog društva uredno obilazi zelenu pijacu sve češće dolazeći u sukob sa prodavcima koji nisu raspoloženi da im neko „drži lekcije” pa makar im u korpi bila i neka od ubitačnih „zavodnica“.
Budo Novović
[objavljeno: 04.06.2010.]
