Izvor: B92, 02.Sep.2010, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela rasprava o medijskoj sceni
Beograd -- Počela javna rasprava o Nacrtu medijske strategije Srbije okruglim stolom na kome su tema Savet za štampu, štampani mediji i novinske agencije.
Medijska strategija će biti prekretnica u funkcionisanju medijske scene u Srbiji, izjavio je ministar kulture Nebojša Bradić otvarajući okrugli sto.
U izradi Strategije, koja treba da obezbedi odgovarajuće uslove za rad medija, pored predstavnika vlasti, učestvuju predstavnici medija, novinarskih udruženja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << međunarodnih organizacija i stručnjaci iz Srbije i inostranstva.
Veliki broj poznatih lica iz sfere novinarstva koji su učestvovali u prvoj diskusiji posvećenoj izradi Nacrta medijske strategije možda najbolje govori koliko je medijska strategija značajna za esnaf.
Ministar kulture Nebojša Bradić kaže da će se njenim usvajanjem steći bolji uslovi za rad medija.
Smajlovićeva: Protiv državnog vlasništva
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović izjavila je da će to udruženje, insistirati na ukidanju učešća države u vlasništvu medija. Smajlović je rekla da su se sva relevantna medijska udruženja u Srbiji pre početka javne rasprave o izradi medijske strategije dogovorila oko uspostavljanja minimuma standarda i principa od kojih neće odustati u javnoj raspravi.
"Prva Medijska strategija Srbije obezbediće kako adekvatne uslove za uspešnu borbu za sve civilizovaniji informativni prostor tako i poboljšanje uslova u kojima deluju medijski poslenici, ali što je podjednako važno kvalitet, objektivno i istinito informisanje javnosti", kaže on.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašin Obradović, smatra da je dobar Nacrt strategije važan pošto će odrediti sudbinu medijske scene u narednih 10-ak godina.
"Želimo da Srbija dobije medijsku scenu koja će biti u skladu sa svim evropskim standradima i koja će omogućiti profesionalno i pošteno i istinito izveštavanje i novinarstvo", smatra on.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Saša Mirković, kaže da je dobar znak što se oko ove teme okupilo više novinarskih udruženja i asocijacija.
"Ako smo se mi ujedinili oko nekih bitnih stvari, onda je za očekivati da naši predlozi imaju podršku i na političkom planu iz prostog razloga što mi ne vidimo da na tržištu postoji neko ko može da da bolje predloge koji se tiču elektronskih medija, agencija i još nekih instituta bitnih za strategiju i funkcionisanje medija zasnovano na toj strategiji", kaže on.
Diskusije posvećene izradi nacrta medijske strategije Srbije organizovali su Ministarstvo kulture, misija OEBS-a i Delegacija EU u Srbiji, uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.
Na narednih pet okruglih stolovia biće reči o regulatornim telima i digitalizaciji, o državnoj pomoći medijima, funksionisanju javnog servisa i komercijalnih medija i radu štampanih medija, a nacrt strategije biće dostupan javnosti 4. oktobra.
Šta je Medijska studija
Polazna osnova za izradu Strategije je Medijska studija, čiji su tvorci eksperti koje je angažovala Evropska komisija, a model za izradu predloga bila su iskustva medijskih scena Danske, Austrije i Nemačke.
Reč je o opsežnom dokumentu sa jasnim preporukama za rešavanje problema koji su se nagomilali na medijskoj sceni zbog previše propisa, slabog administrativnog kapaciteta i izostanka samoregulacije.
Jedan od zaključaka Medijske studije je da u Srbiji postoji previše medija, da je kvalitet njihovog sadržaja na niskom nivou, a da su sredstva koja su im na raspolaganju premala.
Posledica neuređenog stanja na medijskoj sceni jesu i veoma niske plate u medijima, što, prema mišljenju eksperata, može ugroziti uređivačku nezavisnost i sniziti etičke standarde u novinarstvu.
U dokumentu se preporučuje ukidanje državnog vlasništva nad lokalnim i regionalnim medijima i predlažu inovativni načini finansiranja medija koji bi obavljali tu ulogu.
Tvorci izveštaja smatraju da je Srbija premala i da je njena ekonomija nedovoljno razvijena da bi imala postojeći broj televizija sa nacionalnom pokrivenošću, i konstatuju da u državama regiona, pored javnog servisa, funkcionišu svega jedna ili dve komercijalne televizije.
U izveštaju se kritikuje i način na koji je u Srbiji ustrojen sistem regulatornih tela, a kao neki od nedostataka u toj sferi konstatovani su: nejasni kriterijumi za izdavanje dozvola, nepostojanje regulative za kablovske operatere, postojanje političkog uticaja u regulatornim telima, preklapanje nadležnosti...
Eksperti koje je angažovala EU ukazali su i na brojne druge probleme - nedosledno poštovanje autorskih prava i neefikasna naplata tantijema, nedovoljna razvijenost kablovske infrastrukture, preveliki aparat Radio-televizije Vojvodine s obzirom na njenu gledanost, kao i mnoge druge.
.jpg)
