Izvor: Politika, 23.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela gradnja „srpske kuće”
Na obodu parka Tivoli srpska zajednica u Sloveniji dobiće objekat veličine 1.769 metara kvadratnih koji će biti namenjen crkvenim aktivnostima, obrazovanju i kulturnim priredbama
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 23. juna – „EU je proglasila 2008. za godinu međukulturnog dijaloga u Evropi i ostalih kultura u svetu”, istakao je predsednik slovenačke vlade Janez Janša, počasni gost na polaganju kamena temeljca „pravoslavnog centra” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Ljubljani, podvlačeći kulturno-civilizacijsku različitost između Slovenaca i Srba. U godini međukulturnog dijaloga ocenio je pohvalnim što „imamo ne samo brojne konferencije, zaključke i susrete”, nego i projekte poput gradnje crkvenog centra uz bok pravoslavnog hrama Svetih Ćirila i Metodija”, na obodu parka Tivoli.
Tako će srpska zajednica u Sloveniji, koja, prema popisu stanovništva iz 2002. čini 1,98 odsto ukupne populacije, a time i najbrojniju, iako nepriznatu i obespravljenu narodnu manjinu, dobiti prostor u kome će se, prema rečima paroha Perana Boškovića, odvijati različiti kulturno-crkveni sadržaji. Bošković očekuje da gradnja, vredna tri miliona evra, bude okončana 2009. zahvaljujući pomoći države, a pre svega firmi i pojedinaca.
Za razliku od (takođe nepriznate) hrvatske manjine u Sloveniji, koja u centru Ljubljane ima „Hrvatski dom” u novoizgrađenim zgradama u kojima su smešteni državni organi, srpska društva nemaju zajedničku „srpsku kuću”, a razlika postoji i u prosveti; Ministarstvo školstva Slovenije omogućilo je mališanima da uče u osnovnim školama, između ostalih, i hrvatski i albanski jezik, kao izborni predmet, ali ne i srpski, uprkos obećanjima koja slovenačke vlasti već četiri godine daju zvaničnicima iz Srbije, počevši od Janšinog obećanja predsedniku Tadiću tokom njegovog prvog boravka u Ljubljani.
Koliko poštovanje jezika i pisma (ćirilica je u svakodnevnom slengu, zbog oblika nekih slova, davno prekrštena, pejorativno, u „grabljice” -grabulje) opterećuje međusobne odnose pokazalo se na konferenciji za novinare koju su 11. januara ove godine u Ljubljani održali ministar Vuk Jeremić i domaćin Dimitrij Rupel. Tada je šef srpske diplomatije, ničim izazvan, na engleskom odao priznanje Sloveniji: „Veoma sam radostan što se srpski jezik već drugi semestar uči u slovenačkim školama kao izborni predmet”.
Ministar Rupel je oćutao, iako je bila u pitanju dezinformacija slovenačke i šire javnosti, jer se srpski ni tada, ni danas, nije učio ni u jednoj slovenačkoj školi kao izborni predmet. Na pitanje „Politike” u kojoj školi u Sloveniji se „već dva semestra uči srpski”, Rupelov kabinet nas je uputio na ministarstvo školstva, gde su potvrdili da se srpski jezik nigde ne uči, a na pitanje zašto, dobili smo odgovor da „nema interesovanja”. S obzirom na to da se ta tvrdnja kosi sa zahtevima srpske zajednice koja broji oko 40.000 ljudi, kao i srpskih kulturnih klubova širom Slovenije, daljim istraživanjem saznali smo da nije u pitanju nesposobnost administracije u Beogradu da spremi predlog udžbenika, već je posredi manevar kojim je srpski jezik „zaobiđen”, izbačen iz sistema slovenačkog osnovnog školstva, u dva koraka. Ponuda je navodno osvanula „na sajtu slovenačkog ministarstva prosvete”, a onda se „zaboravilo na drugi korak”, pa je izostalo obaveštenje direktorima škola da deci i roditeljima ponude učenje srpskog jezika kao jedan od obavezna tri izborna predmeta (o trošku slovenačkog budžeta) u poslednjoj trijadi osnovnog obrazovanja.
Ovako proizveden „izostanak interesovanja” naveo je slovenačko ministarstvo školstva da zaključi da „za učenje srpskog jezika nema zainteresovanih”. Krovna organizacija srpskih kulturnih društava je povodom Jeremićeve izjave protestovala i kod slovenačkog ministra prosvete Milana Zvera, uz zahtev da se organizuje i nastava srpskog, ali je uspeh izostao. Proizilazi da je vlastima u Sloveniji draže da taj deo posla obavi SPC o svom trošku, u novom objektu veličine 1.769 metara kvadratnih, koji će biti namenjen „crkvenim aktivnostima, obrazovanju (učionice, biblioteka, multimedijski prostor u kome će se odvijati razni kursevi i predavanja), te kulturnim priredbama (društvene delatnosti Srpske pravoslavne crkvene opštine Ljubljana, likovne izložbe, umetnička gostovanja)”.
Postavljanje kamena temeljca „pravoslavnog centra”, kako su ga nazvali slovenački mediji, pomogao je, uz Janšu, i „kum crkve” košarkaš Raša Nesterović, a događaj su uveličale zvanice iz zemlje i inostranstva, poput Milorada Dodika (Republika Srpska učestvuje u finansiranju) i ministra finansija Mirka Cvetkovića u ime predsednika Tadića. Janša i Dodik su na marginama skupa razgovarali o evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, a ovdašnji portali, izbegavajući da upotrebe bliže nacionalno određenje (u vezi sa Srbijom), izveštavaju da premijer želi da se „pravoslavni vernici u Sloveniji osećaju potpuno ravnopravno i slobodno”, uz napomenu da se početak realizacije projekta (koji datira iz 1936) podudara sa „trenutkom u kome Slovenija vodi EU”.
Janša je okupljene podsetio da „ne zatvaramo oči pred činjenicom da je u vreme raspada Jugoslavije došlo do dubokih razmimoilaženja (između slovenačkog i srpskog naroda), koja su danas, na sreću, za nama”. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan uručio je potom pojedincima, zaslužnim za ostvarenje projekta, orden Katarine Kantakuzine Branković prvog reda. Orden su primili, između ostalih, ministar pravosuđa Lovro Šturm i vatikanski apostolski nuncij Santos Abril i Kastelo, dok je gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković dobio plaketu.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 24/06/2008.]
