Izvor: Politika, 02.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela Strasna sedmica
U poslednjoj sedmoj nedelji Časnog posta uoči Vaskrsa svi dani u nedelji zovu se "veliki"
Danas je počela poslednja sedma nedelja Časnog posta poznatija kao Strasna sedmica. Svi dani od ponedeljka do subote nose epitet "veliki", jer u nedelji Hristovih stradanja najavljuju najveći hrišćanski praznik Vaskrs. Vernici uz činjenje dobrih dela ovih dana pojačavaju post i molitvu.
Posle Lazareve subote kada je vaskrsnut Lazar i svečanog ulaska u Jerusalim (Cveti) zgusnulo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se vreme. Kako objašnjava protojerej-stavrofor Hadži Ljubodrag Petrović, od ponedeljka je počela izdaja Hrista. Zbog mržnje prema Bogočoveku prvosveštenici su Isusa lažno optužili koristeći se Judinim izdajstvom.
"Sve muke koje je Isus Hristos pretrpeo do svog raspeća, pa i na samom krstu, zovu se strasti, zbog čega je poslednja nedelja velikog posta i nazvana Strasna sedmica. Danas u književnosti, filmu i svakodnevnom životu strast znači nešto pozitivno, ali Hristove strasti pre svega znače njegovo stradanje. Hristos nije stradao zbog sebe već zbog naroda. On je morao da podnese tu žrtvu da bi ljudi videli njegovu ljubav i božansku silu", kaže sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
U prva tri dana ove nedelje u pravoslavnim hramovima služi se Liturgija pređeosvećenih darova. Na Veliki ponedeljak crkva podseća vernike na sličnost u stradanju između starozavetnog Josifa, sina patrijarha Jakova i Rahilje koga su braća prodala u ropstvo za 20 srebrnika i izdaje apostola Jude za 30 srebrnika. Iako je znao da su ga jevrejske starešine osudile na smrt Hristos je nastavio da propoveda pozivajući narod na pokajanje. Bogosluženje na Veliki utorak u jevanđelskoj priči o "ludim i mudrim devojkama" nudi lek protiv gordosti. Na Veliku sredu crkva se seća žene grešnice koja je izlila miro na noge Spasitelja i obrisala ih svojom kosom čime ga je u stvari pripremila za pogreb. Tog dana Juda je za 30 srebrnika odlučio da izda Isusa Hrista.
Na Veliki četvrtak na Tajnoj večeri sa učenicima Hristos je ustanovio svetu evharistiju u obliku hleba i vina koje su u stvari nevidljivo krv i telo Gospodnje. Jedino tog dana u godini, kako podseća otac Ljubodrag, na Svetoj liturgiji se pripremaju častice za pričešćivanje bolesnika i svih onih koji iz bilo kojih razloga ne mogu da dođu u hram. Uveče se čitaju Strasna jevanđelja (12 odlomaka) koja govore o stradanjima i mukama Isusa Hrista.
Na Veliki petak Isus Hristos je bio osuđen i raspet na krstu Tada su se pokazali veliki znaci u prirodi. Zemlja se potresla, Sunce pomračilo, a zavesa u hramu se pocepala na dva dela. Bilo je to svedočanstvo prirode da je Sin božji postradao. Čak su i neprijatelji u strahu izrekli: "Zaista, ovo beše Sin božji".
Veliki petak je jedini dan u godini kada se ne služi Sveta liturgija. Umesto zvona koja su umukla još prošle večeri u crkvama se sve do nedelje čuje zvuk klepala.
"To je dan potpunog tihovanja, muka i ćutanja. Na Veliki petak se ne radi, ne sprema se čak ni hrana. Čitava priroda, pa i čovek su u trepetnom strahu. Većina pravoslavnih hrišćana toga dana ništa ne jede, ali ne zbog hrane, već zbog velike žalosti i tuge zato što su Hrista Bogočoveka raspeli", naglašava protojerej Hadži Ljubodrag Petrović.
Uveče se iznosi plaštanica (ukrašeno platno gde se izobražava skidanje, polaganje u grob Isusa Hrista) i vrši se opelo. Posle ophoda oko hrama vernici prolaze ispod plaštanice sastradavajući sa Hristom, ali i s verom da će ih Bog isceliti. Isto kao što su ljudi dodirivali Hristove haljine pozivajući, pre 2000 godina, da ih isceli od duhovnih i telesnih bolesti.
Ove godine praznik Blagovesti pada na Veliku subotu. Sekretar VDS-a Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke kaže da je to divna koincidencija. "Blagovesti su praznik kada je Gospod preko Arhangela Gavrila poslao blagu vest devici Mariji da će roditi sina koji će biti Mesija, spasitelj sveta. Na Veliku subotu, kako piše u Jevanđelju, Isus iako telesno mrtav, sišao je u ad i propovedao spasenje", ističe otac Ljubodrag Petrović.
M. Pešić
[objavljeno: 02.04.2007.]
