Izvor: Blic, 26.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po starom u sedmi razred
Po starom u sedmi razred
Osnovni zadatak novog ministra prosvete i sporta je da osamnaestu po redu reformu obrazovanja od Drugog svetskog rata, sprovede tako da ona da trajne rezultate.
Zadatak novog ministarstva je da ispravi eventualne greške prethodnog, skrene kolosek reforme u onom pravcu koji smatra da je najbolji, a da u isto vreme ispoštuje i veliki broj donatorskih, finansijskih projekata usmerenih ka edukaciji učitelja, nastavnika i profesora u Srbiji - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' ministarka prosvete Ljiljana Čolić.
Prvi potezi nove ministarke su bili da ukine 'ponižavajuće seminare za obuku nastavnika', obustavi reformu sedmog razreda, jer 'nije spremna za realizaciju'. Da li vam je bilo teško da se upoznate sa detaljima reforme obrazovanja koju je započelo bivše Ministarstvo prosvete i da li će novo Ministarstvo prosvete mnogo toga menjati?
- Mi smo u ceo ovaj posao ušli promišljeno. U stranci imamo jak prosvetni odbor, a i pratili smo rad Ministarstva prosvete u prošlom sazivu, analizirali i razmišljali o mogućim korekcijama koje ćemo preduzeti. Međutim, nismo znali kako Ministarstvo funkcioniše iznutra. Oni su uslovljeni finansijskom pomoći, tako da smo se našli u neprilici - kako ćemo uspeti da ispoštujemo zahteve donatora, a da započetu reformu preusmerimo i skrenemo u onom pravcu za koji smatramo da je najbolji, za decu, učenike i studente. Pre svega pokrenuli smo intenzivnu aktivnost na promeni, poboljšanju postojećih zakonskih rešenja i novi zakoni će se uskoro naći pred Skupštinom Srbije. Tu pre svega mislim na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na sistemski zakon koji treba da nam pomogne da korigujemo dosadašnje reformske poteze.
U čemu sagledavate najveće greške Ministarstva prosvete u prethodnom sazivu?
- Načelno govoreći, najveća greška je ishitren pristup reformi koja mora da ima svoj tok i koju je nemoguće ubrzavati, ma koliko god to našem društvu bilo potrebno. O ishitrenim potezima dovoljno govori činjenica da je, na primer, za prvi razred osnovne škole uveden strani jezik kao obavezan, a da nije razmotrena pokrivenost kadrovima u ovoj oblasti. Kao posledicu toga imamo da samo 28 odsto prvaka u Srbiji uči strani jezik, a da ostali za vreme tih časova igraju fudbal, šetaju. Naredne školske godine stiže novi prvi razred, a prvaci kreću u drugi razred, tako da će pokrivenost nastave biti samo 14 odsto. Hoće li mališani koji naredne školske godine treba da krenu u prvi i drugi razred po novom planu i programu ipak imati reformisani nastavni plan i program?
- Imamo uvid, ali moramo videti šta ćemo. Mi imamo vrlo jaku opoziciju, od strane prethodnog ministarstva i izvesnih nevladinih organizacija, zato ne smemo da otkrivamo poteze, a želimo da uradimo ono što je najbolje za decu, to uopšte nije sporno. Šta će biti sa sedmim razredom koji bi takođe sledeće godine trebalo da krene po novom nastavnom planu?
- Udžbenici još nisu spremni i druge osnovne pripreme nisu izvršene, tako da mi upravo danas lupamo glavu kako da zakonskim putem izađemo iz te situacije. Čak su i Tinde Kovač Cerović i sam bivši ministar Gašo Knežević javno izrazili mišljenje da reformu sedmog razreda treba obustaviti. Mi ćemo iznaći rešenje koje je najpovoljnije za đake i nastavnike. To znači da ćemo obustaviti reformu, jer ona nije spremna za realizaciju, samo trenutno tražimo odgovarajući zakonski okvir za obustavu. Šta će biti sa devetogodišnjom osnovnom školom i najavljivanim polaskom u školu sa šest godina?
- Planiramo da osnovna škola traje devet godina, kao i da se u školu polazi sa šest, a da prvi razred bude priprema za školu. Međutim, mi nismo za podelu tri plus tri plus tri, već da se sve odvija na dva nivoa, primarnom - od prvog do šestog razreda, odnosno od šeste do dvanaeste godine, i sekundarnom - od šestog do devetog razreda, od dvanaeste do petnaeste godine. Iz evropskog iskustva se pokazalo da je dvanaesta godina prelomna za prvu vrstu usmeravanja, na osnovu sposobnosti i afiniteta deteta. Tehnička i tehnološka opremljenost škola je takođe problem?
- Trećina svih školskih zgrada u Srbiji starija je više od 100 godina, a mnoge su stare između 100 i 200 godina. Ogroman broj škola nema nijednu telefonsku vezu, a nijedna gimnazija u Pčinjskom okrugu nema nijednu Internet vezu. Da li to znači da ćete im vi pomoći da dobiju telefon, kompjutere?
- To znači da je međunarodnim donatorima i kreditorima trebalo skrenuti pažnju da su naši prioriteti vezani za materijalno-tehničke poteškoće, da nam je tu pomoć najpotrebnija i da se seminari ne mogu kvalitetno održavati u školskim zgradama koje prokišnjavaju. Hoće li se menjati način polaganja prijemnog?
- Intenzivno se radi na tome i mi ćemo u roku od nekoliko dana, odnosno do kraja marta izaći sa tim programom. Jovana Subotić
