Izvor: Politika, 25.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Po pozivu na pregled šećera u krvi

U tridesetak centara širom Srbije uskoro će svim građanima starijim od 40 godina utvrđivati rizik od dijabetesa

Bez vađenja krvi, složenih procedura i pregleda, Srbija bi uskoro, mogla da dođe do dragocenih podatka koliko je stanovnika u rizičnoj grupi od obolevanja od šećerne bolesti ili koliko njih već ima dijabetes a to ne zna. Profesor dr Nebojša Lalić, predsednik Stručne komisije za lečenje šećerne bolesti, tela koje je ovu „evropsku” meru predložilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ministarstvu zdravlja i dobilo od ministra punu finansijsku i organizacionu podršku, najavljuje da bi nacionalni program rane detekcije i prevencije šećerne bolesti tipa 2 trebalo da počne prvih jesenjih dana. Konkretno, u tridesetak centara širom Srbije jednom mesečno u domove zdravlja od kraja septembra biće pozivane sve osobe starije od 40 godina kojima će, pošto popune posebni upitnik, biti utvrđivana visina rizika od obolevanja od dijabetesa. Prema dobijenim rezultatima preduzimaće se dalje mere.

– Aktivno traženje neotkrivenih slučajeva šećerne bolesti je ključno za dobru prevenciju i lečenje dijabetesa, jer su mnoge strane i naše studije pokazale da na jednog pacijenta koji zna da ima dijabetes i leči se dolazi jedan koji boluje a da to i ne zna. Šećerna bolest je vrlo podmukla bolest. Nikada nema dramatične simptome, a može da napravi ogromnu štetu organizmu, izazivajući promene na krvnim sudovima, koje su uzrok slepila, popuštanja rada bubrega, infarkta i šloga – upozorava dr Lalić, zamenik direktora Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Tako će, posle dobijenog poziva, svaki građanin u svom domu zdravlja ispunjavati upitnik. Odgovori iz upitnika treba da pokažu da li je anketirana osoba u rizičnoj grupi da oboli od dijabetesa ili, eventualno, već ima ovo oboljenje. Podaci o tome da li je neko u porodici već bolovao od šećerne bolesti, godine života, obim struka, telesna težina, dnevna porcija voća i povrća, kao i minuti koje smo posvetili fizičkoj aktivnosti – boduju se po utvrđenim pravilima.

Na osnovu zbira bodova procenjuje se koju osobu treba pozvati na dalje ispitivanje, posle čega slede detaljna provera stanja sa testom opterećenja, EKG, laboratorijske analize" U Srbiji, procenjuje se, ima oko 400.000 dijabetičara koji su obuhvaćeni zdravstvenom službom i, dakle, još toliko onih koji imaju dijabetes, ali se ne leče. Dr Lalić kaže da smo po tom broju izjednačeni sa zemljama u okruženju, a negde smo i u evropskom proseku. Sa Evropom delimo i nepobitnu činjenicu da broj dijabetičara stalno raste, a konačnog i efikasnog leka još nema. Razlozi za porast broja obolelih su brojni: mnogo sedenja, malo kretanja, gojaznost, neodgovarajuća ishrana, i, naravno, stres.

– Kao tipičnu osobu sa dijabetesom na našim prostorima mogli bismo da opišemo gojaznog muškarca, pedesetih godina, koji je prezauzet obavezama, uspešan" Znači, ne oskudeva u novcu i mogao bi sebi da obezbedi dobro lečenje šećerne bolesti, ali mu je posao „vezan” za neuredan život i ishranu. Međutim, drugi profil tipičnog pacijenta mogla bi da bude siromašna, starija osoba, navikla na određeni način ishrane, koja često nema ni materijalne mogućnosti, ali ne odlazi ni u dom zdravlja, a komplikacije odmiču – navodi naš sagovornik.

Profesor Lalić navodi da je lečenje šećerne bolesti vrlo komplikovano, a nije jeftino. U Srbiji je na insulinskoj terapiji svega 60.000 pacijenata, što je, po rečima dr Lalića, „blizu optimalnog broja, ali još nije najbolje”.

Insulinsku terapiju u Srbiji trebalo bi propisivati adekvatnije, ali ima još mnogo pogrešnih uverenja i predrasuda, pa i neznanja. Ova terapija je samo u početku tehnički komplikovanija od terapije tabletama, ali kod naših pacijenata postoji strah od insulina i igli, pa to zahteva edukaciju bolesnika. Decenijama se odugovlačilo sa davanjem insulina pacijentu, a ni zdravstvena služba nije bila dovoljno organizovana. Sada je organizacija mnogo bolja, ali još je suviše pacijenata koji su na terapiji tabletama iako i dalje imaju neregulisan nivo šećera u krvi. Kada duže od šest meseci šećer nije dobro regulisan uprkos tabletama, treba postepeno, bez narušavanja kvaliteta života pacijenta, preći na insulinsku terapiju, jer je to za bolesnika bolje. Ne zaboravite, dijabetes je vrlo podmukla bolest, tako da se pacijent neće osetiti loše, ali tek važne laboratorijske analize pokazaće da treba promeniti terapiju, jer loše regulisan šećer u krvi može da napravi ogromnu štetu organizmu – navodi dr Lalić.

Olivera Popović

[objavljeno: 26/08/2008.]

Nastavak na Politika...