Izvor: Politika, 14.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po milion dinara za najkvalitetnije zdravstvene ustanove
Neophodno smanjenje razlika u lečenju.– Pacijenti se najviše žale na odnos medicinara prema njima
Odlazak u bolnicu većina stanovnika Srbije doživljava kao lutriju, jer nisu sigurni da li je klinika u koju odlaze na lečenje dobra, kao i hoće li dopasti u ruke lekaru za koga se priča da je odličan. Budući da ranijih decenija nisu postojali kriterijumi po kojima bi neka ustanova zvanično po kvalitetu odskočila od drugih, nije tačno bilo poznato da li je reč o glasinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da neka bolnica najbolje radi određenu hiruršku granu u zemlji, ili da su lekari najljubazniji baš u „toj i toj” kući.
Zahvaljujući Nacrtu strategije za unapređenje kvaliteta i bezbednosti pacijenata, sada postoje parametri po kojima se može utvrditi da li je neka ustanova zahvaljujući svom radu zaslužila epitet kvalitetne. Ovih dana je, i to u skladu sa obeležavanjem 13. novembra, Svetskog dana kvaliteta, 21 zdravstvena ustanova dobila sertifikate za unapređenje kvaliteta za 2007. godinu, kao i po milion dinara, koje mogu da utroše na poboljšanje uslova rada. Među dobitnicima sertifikata su domovi zdravlja Voždovac, Palilula, Sopot, Novi Sad, Vrbas, Inđija, Kruševac, Žagubica, Bela Palanka, Arilje, Žagubica, kao i opšte bolnice iz Sremske Mitrovice, Čačka, Paraćina i Jagodine.
Doc. dr Nevena Karanović, državni sekretar za zdravstvo, kaže da je jedan od prioriteta u zdravstvenom sistemu Srbije smanjivanje neujednačenosti kvaliteta zdravstvenih usluga, velikih razlika u ishodima lečenja, kao i vremenačekanja na medicinske procedure i intervencije.
Ona napominje da se trenutno sprovodi deset programa za podizanje kvaliteta zdravstvenog sistema, a da su među njima promocija zdravlja, postizanje zadovoljstva pacijenata i zaposlenih, akreditacija zdravstvenih ustanova, smanjenje lista čekanja i akreditacija ustanova.
– U narodu postoji uvreženo mišljenje da je ova ili ona ustanova dobra, a neka druga nije. Činjenica je da postoje razlike u lečenju u bolnicama, ali i u istim ustanovama kod različitih lekara. Razvoj zdravstvenog sistema zavisi od pojedinaca, a da bi kvalitet bio svuda ujednačen mora da postoji standardizacija. Imamo i neefikasno korišćenje zdravstvenih tehnologija, jer se dogodilo da su neki domovi zdravlja bolje opremljeni od pojedinih bolnica. Kad je reč o zadovoljstvu uslugama, građani su se dosada najviše žalili na odnos medicinara prema njima – istakla je Karanovićeva za „Politiku”, dodajući da će jednoga dana doći vreme kada na tržištu neće moći da opstanu oni koji loše rade, jer neće imati dovoljno pacijenata.
Kako su nagrađene ustanove zaslužile priznanje? Menadžment Doma zdravlja „Doljevac” kod Niša je, recimo, preuredio ovu zdravstvenu ustanovu i sve ambulante, tako da u njoj sve izgleda kao da ste došli kod „privatnika”, i to zahvaljujući pomoći nadležnih organa, lokalne samouprave i samih građana. Ono što ih je učinilo za koji stepen boljim od drugih jeste činjenica da su omogućili pacijentima da daju na laboratorijske analize krv i urin u svim ambulantama, a ne samo u jednoj kao što je u gotovo svim kućama slučaj.
– Najviše pozitivnih koraka načinili smo u preventivnom radu. Organizovali smo više od 100 akcija u kojima smo građanima proveravali zdravstveno stanje, a organizovali smo i skrining na rak debelog creva. Unapredili smo i kvalitet rada u dijagnostici, rendgen i ultrazvučnim snimanjima, a maksimalno čekanje na te preglede je 30 dana. Kvalitet podrazumeva i bezbednost i zdravlje za zaposlene i za pacijente, pa smo i u tom pogledu mnogo učinili uvođenjem nove procedure uništavanja medicinskog otpada – istakla je dr Dragana Nalić, direktorka beogradskog Doma zdravlja „Voždovac”.
Jedan od pozitivnih primera dokazanog kvaliteta, prema postavljenim kriterijumima Ministarstva zdravlja, jeste i bolnica u Sremskoj Mitrovici, koja je osnovala posebne ambulante za anesteziologiju radi lakšeg vanbolničkog pripremanja pacijenata za operaciju. Ova ambulantna funkcioniše tako da bolesnik koji treba da se operiše dođe ovde i dan, dva ranije obavi pripremu za intervenciju, i ne mora da gubi vreme i da leži u bolnici po sedam dana, kao što je u većini ustanova slučaj.
– Uradili smo preuređenje svih objekata koji pripadaju našem domu zdravlja da bismo stvorili dobre uslove za lečenje, a zatim je usledilo njihovo opremanje i modernizacija. Cilj nam je da se što više slučajeva zbrinjava u domu zdravlja, a ne da pacijenti dolaze samo po uput da idu u bolnicu – naglasila je dr Jasminka Jelić, direktorka beogradskog Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković”.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 14/11/2008]
