Izvor: Blic, 19.Okt.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po dva kandidata za mesto sudije
Konkursi za nosioce pravosudnih funkcija biće okončani 1. decembra, a od 1. januara u Srbiji će, posle više decenija, početi da rade apelacioni sudovi u sklopu nove sudske mreže. Rokovi za imenovanje sudija i tužilaca, kao i za preoblikovanje sudskog poretka, biće ispoštovani, kaže za „Blic" Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca uveliko rade na konkursnim prijavama za sudije, sudije za prekršaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i zamenike javnih tužilaca. Državno veće tužilaca upravo je raspisalo konkurs za javne tužioce, a procedura će takođe biti okončana do 1. decembra.
- Srbija će imati oko 2.460 sudija i sudija za prekršaje i oko 600 tužilaca i njihovih zamenika. To znači da će bez funkcije ostati oko 400 sudija i oko 100 tužilaca, koji će po zakonu dobiti otpremninu od minimalno šest mesečnih zarada. Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije koji stupa na snagu 1. januara, oni dve godine neće moći da se bave profesijom u kojoj mogu da kapitalizuju veze koje su stekli na toj funkciji - dodaje Homen.
Na konkurs za sudijsku funkciju stiglo je čak 5.200 prijava, ali važećih ima 4.800, dok je sistematizovano svega 2.500 sudijskih radnih mesta, računajući i sudije za prekršaje. To znači da su se za jednu sudijsku funkciju prijavila po dva kandidata.
Kad je reč o zamenicima javnih tužilaca, broj prijavljenih na konkurs za trećinu je veći od broja sistematizovanih radnih mesta. Prema tome, velika je zainteresovanost sudija, tužilaca, advokata, sudijskih pripravnika i drugih pravnika za funkcije u pravosuđu.
Pripreme za promene u sudskoj mreži su pri kraju. Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva i Vrhovni sud Srbije osnovali su četiri radne grupe po mreži apelacionih sudova u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu i njihov je zadatak da obave sve pripreme da bi od nove godine nova mreža sudova bila stavljena u pogon.
- Ove radne grupe bave se zgradama u kojima će biti smešteni novi sudovi, zatim prenošenjem predmeta iz sadašnjih u nove sudove, izradom pečata sudova i nizom drugih praktičnih pitanja. Ali sva pitanja će biti rešena na vreme. Nama je fokus na tome da apelacioni sudovi budu efikasni. Prema standardima EU, prvostepeni postupak traje dve godine, ali postupak po žalbi ne sme biti duži od šest meseci. Po tome ćemo videti koliko je ova reforma uspešna - ističe Homen.
U preuređivanju pravnog poretka na dnevnom redu je i advokatura. Upravo se radi na predlogu zakona o advokaturi, koji mora biti usvojen takođe do kraja ove godine. Na čelu radne grupe koja do 1. decembra mora završiti predlog zakona jeste predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević.
- Zbog sporazuma sa Svetskom trgovinskom organizacijom naša vlada mora da liberalizuje pružanje advokatskih usluga. Strane advokatske kancelarije moći će da rade kod nas ukoliko za svog saradnika uposle advokata iz Srbije. Imaćemo imenik tih kancelarija i one više neće raditi na crno - objašnjava Đorđević.
Novi zakon će pravo građana na kompetentnu odbranu regulisati tako što će početnicima u advokaturi onemogućiti rad u krivičnim predmetima gde je zaprećena maksimalna zatvorska kazna ili u komplikovanoj parnici. Ići će se na sistem licenciranja advokata, ali on još nije razrađen.
- Osnovaćemo advokatsku školu nezavisno od države, po uzoru na Francusku ili Nemačku, za obaveznu edukaciju početnika. Uvešćemo i obaveznu edukaciju advokata jer u EU proveravaju znanje na svake dve godine. Ta edukacija biće 24-časovna, od toga šest sati je obavezno upoznavanje sa novinama u pravnim propisima. Ostalo vreme može biti posvećeno lečenju od stresa da bi se klijentima pružila maksimalno kvalitetna usluga - kaže Đorđević.
Osiguranje advokata od profesionalnog rizika
Zakon o advokaturi uvešće obavezno osiguranje advokata od profesionalnog rizika, pa će građani koji su izgubili spor zbog nepažnje advokata moći da budu obeštećeni preko njegove polise osiguranja.
- Naša je ideja da sudije, tužioci, radnici MUP i drugih državnih organa tri godine od prestanka te funkcije ne mogu da se bave advokaturom. Time ćemo sprečiti korupciju i nelojalnu konkurenciju. Na primer, da neko danas da otkaz u sudu i već sutradan ima 20 aferaških pritvorskih predmeta u radu, što nam se u praksi događalo - kaže Dragoljub Đorđević, predsednik AKS.
.jpg)
