Izvor: Politika, 22.Jun.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po dobru se ljudi pamte
Lekarka iz Čačka dr Snežana Bošković obnovila spomenik susetki iz detinjstva, Margiti Radović
Čačak – Kad duša ode sa ovog sveta, ne mora biti da su sve priče ispričane i svi snovi završeni. Onomad je, eto, na Gradskom groblju u Čačku davano podušje Margiti Radović (1895–1959), koje se po dobroti, pet i po decenija kasnije setila dr Snežana Bošković, lekarka iz ovog grada.
– Pedesetih nije bilo obdaništa, tata je radio na Kosmetu a majka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovde u Gimnaziji predavala matematiku i podizala mene i moju sestru. Često nas je vezivala za nogare stola ili obe nosila zadenute za pojas da bi nas sačuvala od kakve neprilike. Jednom, kad smo ostale same, čunkovi na šporetu razmakli su se i soba napunila dimom ali je teta Margita to osetila, došla i izvukla nas preko kredenca, na visoki prozor. Ona je sa sestrom Grozdanom živela takođe u Ulici Bate Jankovića, razdvajao nas je samo plot – besedila je lekarka na obnovljenoj humci Margite Radović i njenih ukućana.
Snežana pripoveda da je „jedina od sve dece imala preimućstvo da ulazi u kućnu biblioteku tete Margite” a ovih dana je, zauzvrat, uzdigla njenu večnu kuću, koja bejaše zarasla u vreže. I stavila je novi mermerni beleg na grob, poručujući u epitafu da se „klanja bogatom duhu i samopožrtvovanju” svoje dobrotvorke.
Svečanost na groblju počela je bogosluženjem sveštenika Tomislava Katanića i Dragomira Ljubičića a završena zvucima usne harmonike, koju je na vis iznad grada doneo Dude Lukić. Između ta dva trena, kraj groba su zborile Lela Pavlović, direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva u Čačku, Milica Baković bibliotekarka, i Emilija Višljić, novinarka, osvetlivši životopis poznate zemljakinje.
Margita Radović rođena je u porodici prote Mihaila Radovića (1853–1911) u Vranićima kod Čačka a jedan od njene braće, Uglješa, otac je znamenitog srpskog pesnika Duška Radovića. Završila je filozofski fakultet u Beogradu, vratila se u Čačak i od 1923. predavala u Gimnaziji. Godine 1944. postavljena je za prvog direktora Ženske gimnazije u ovom gradu i na tom položaju ostala najpre jedno leto a zatim od 1948. do 1953. godine, i odlaska u penziju. Uporedo sa tim, 24. aprila 1948. imenovana je za upravnika Arhivskog središta sve do skončanja, 1959. godine. Bila je agilna u posleratnom životu Čačka, njena reč se poštovala.
Novinarka „Čačanskog glasa” Emilija Višnjić, tragajući nedavno „kroz povest porodica koje su sebe ugradile u istoriju i kulturu ovog mesta” doznala je od čitalaca da je profesorkin grob zapušten. Doznavši to upravo ga je uredila i obnovila doktorka Bošković, čineći na taj način i sebi dobro, pa veli:
– Osećam se duhovno veoma zadovoljnom. Teta Margita je ovo zaslužila na naročit način, bila je anđeo čuvar naše porodice i imala veliki uticaj na obrazovanje moje prirode. Naši roditelji ovim činom bili bi veoma zadovoljni, sigurna sam, takav je bio i njihov odnos prema ljudima.
Doktorka Bošković se, zajedno sa svojim suprugom dr Đorđem Đukićem, profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, još ranije uvrstila među dobrotvore u ovom kraju, pomažući nejake preko Kola srpskih sestara. Podigla je, takođe, spomenik slikarki Mileni Čubraković, u šumadijskom selu Bresnici, i dala stipendiju jednoj siromašnoj učenici.
G. Otašević
objavljeno: 23.06.2014.
