Izvor: BKTV News, 22.Apr.2012, 08:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plene konje, nameštaj i stanove

Sudovi u Srbiji zatrpani su hiljadama tužbi kojima preduzeća traže da se njihova potraživanja prinudnim putem naplate od građana, a najviše ih je za komunalne usluge.
U Beogradu na izvršenje čeka oko 1,9 miliona zahteva, u glavnom gradu Vojvodine podneto je 17.000 tužbi, a na prodaju čekaju i stanovi, dok u Čačku privreda i građani duguju samo za grejanje 213 miliona, a od toga je 114 miliona „pokriveno“ tužbama, koje su u većini slučajeva izvršne. U Čačku se mesečno >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << utuži 70 do 80 korisnika centralnog grejanja, a ni komunalno preduzeće koje isporučuje toplotnu energiju nije bez dugova – od njega se traži da plati 312,2 miliona dinara. U valjevskom kraju su uzimali konje i drugu stoku, ali kada su shvatili da ne mogu odmah da ih prodaju, odustali su od takve naplate dugova.
Stanovi na prodaju
- Zbog neplaćenih komunalija na objedinjenom računu za grejanje, vodu i odnošenje smeća, JKP „Informatika“ u Novom Sadu dva puta godišnje tuži neredovne platiše, a poslednja mera u naplati računa je prodaja stanova. Trenutno je u proceduri prodaja 17 stanova onih koji za komunalije duguju duži vremenski period – kaže Gordana Galešev, portparol „Informatike“.
Ona ističe da do sada nijedan stan nije prodat, i pored toga što je nekoliko već bilo na licitaciji, ali iz različitih razloga nisu našli kupca. Postoje dužnici koji račune za komunalije nisu plaćali od 1998. godine, pa se uz osnovni račun nagomilala i kamata, a dugovanja se kreću od 400.000 dinara do oko 1,8 miliona dinara.
- Procenat naplate komunalija u Novom Sadu je čak 90 odsto, što je najbolji rezultat u Srbiji, međutim, deset odsto mora da završi na sudu, jer ne pomažu druge mere – kaže Galeševa. Najveća potraživanja ima „Novosadska toplana“, kojoj građani duguju 1,5 milijardi dinara.
Prema rečima Biljane Lazić, portparola Osnovnog suda u Novom Sadu, tokom prošle godine u ovom sudu je na osnovu tužbi koje je podnela „Informatika“ bilo 16.908 predmeta za oduzimanje pokretne imovine i 3.782 predmeta za izmirenje računa preko zarade ili drugih prihoda.
Elektrodistribuciji „Valjevo“ građani duguju 700 miliona, gradskoj toplani 120 miliona, a vodovodu 270 miliona dinara.
Osnovni sud u Valjevu od početka 2010. godine do sada je primio ukupno 28.044 predmeta od javnih komunalnih preduzeća. Javna preduzeća Sudu uredno dostavljaju predloge za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, ali ti poverioci se slažu da su takve mere naplate neefikasne.
Direktor elektrodistribucije Zoran Nikolić ističe da je naplata zaplenom imovine problematična.
- Dešavalo se da od seoskih domaćinstava zaplene konje, krave ili svinje, a to znači da pored preduzeća treba da napravimo štalu za životinje dok ih neko ne kupi. Ima slučajeva i da nema šta da se popiše, a neretko i stameni objekat nije u vlasništvu dužnika – objašnjava Nikolić.
JP „Toplana Valjevo“ do sada nikome nije zaplenila imovinu na osnovu dugovanja.
- Bio bi nam neophodan magacin, a ni dužnici nemaju duplikate tehnike i nameštaja. Pitanje je da li bi ljudi pristali da kupe nešto što je zaplenjeno od nekog siromaha – priča Dragan Despotović, direktor gradske toplane.
Navodeći da za vodosnabdevanje najviše duguju preduzeća, direktor vodovoda Selimir Manojlović kaže da od ukupno 270 miliona, privreda duguje oko 200 miliona dinara.
- Među dužnicima ponekad ima uglednih i imućnih ljudi, koji voze skupe automobile, a ne plaćaju vodu. Zbog toga je isključivanje iz sistema vodosnabdevanja najefikasniji način, pa kad ostanu bez vode, sami dođu da vrate dug. To nerado činimo, jer zamislite kada bi velika preduzeća ostala bez vode, stala bi proizvodnja i ljudi bi ostali bez posla – zaključuje Manojlović, zadovoljan što „u opštoj nemaštini 93 odsto građana uredno plaća račune za vodu“.
Istakavši da su najveći dužnici iz naselja Oslobodioci Valjeva iz kog oko 80 odsto građana ima neka dugovanja, sudski izvršitelj Raša Trojančević navodi da među dužnicima ima i imućnih ljudi.
- Kad je imovina vrednija, naplata je lakša. Osim jednog slučaja kada sam u jednom selu bio napadnut, ljudi su ljubazni, jer su svesni da samo radimo svoj posao. Kad nas vide na ulaznim vratima, samo kažu: „Izvolite, uradite šta treba da uradite“ – kaže Trojančević.
Čačani plaćaju na groblju
U Čačku, domaćinstva i privreda ovdašnjim javnim preduzećima duguju više od 1,4 milijarde dinara, ne računajući dug za struju i poreze. Gotovo sva gradska javna preduzeća minulu godinu završila su sa gubitkom, osim „Gradskog zelenila“, koje se između ostalog bavi sahranjivanjem.
Prošle godine pred Osnovnim sudom u Čačku, zbog duga za grejanje prodata su dva stana najvećih čačanskih dužnika.
- Tužbe su jedini način da se preduzeće zaštiti i na taj način naplati svoja potraživanja. Kod građana naplata se vrši i preko administrativne zabrane na platu, a kod privrede blokadom računa, ili iz stečajne mase. Ukoliko se dogodi da dužnik premine, njegova dugovanja nasleđuje onaj kome pripadne stan – kaže direktor JKP „Čačak“ Petar Domanović. Ipak, ukoliko preduzetnik ugasi firmu kod Agencije za privredne registre, a nema osnivačkog kapitala, dug je nemoguće naplatiti.
Čačani komunalnom preduzeću „Gradac“ duguju čak 602 miliona dinara za uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta, „Vodovodu 375 miliona, a „Komunalcu“ 164 miliona za odvoženje smeća. U okviru ovog preduzeća posluje i „javni toalet“ koji je napravio manjak 1,5 miliona dinara. Čačani izgleda jedino vade novčanik iz džepa na groblju, jer „Gradsko zelenilo“, koje sahranjuje i održava zelene površine, zabeležilo je profit od 4,2 miliona dinara.
Portparol jednog od javnih preduzeća u Nišu, čiji je direktor po običaju član partije, rekao je da mu je naređeno da do izbora ne daje podatke o dugovima građana i podnetim tužbama. Prema nezvaničnim izvorima, Nišlije komunalnom preduzeću „Objedinjena naplata“, duguju preko 700 miliona dinara, toplani između 300 i 500 miliona, a oko 80 odsto zakupaca grobnih mesta na Novom groblju sa oko 35.000 grobnih mesta duguje troškove zakupa i održavanja.
Kragujevčani odložili na tri godine
Nijedan Kragujevčanin do sada zbog duga za komunalije nije ostao bez stana ili neke druge imovine. Zbog velikih potraživanja Javno stambeno preduzeće podnelo je krajem prošle godine oko 7.000 tužbi sudu, ali ni po jedinoj presudi nije zaplenjena imovina jer su dužnici pristali na dogovor.
Prošle godine, zbog teške finansijske krize u većini kragujevačkih preduzeća, Gradsko veće je donelo odluku po kojoj su sva komunalna preduzeća obavezna da omoguće građanima reprogram plaćanja obaveza do čak tri godine.
Izvor: Pravda
Tweet

Nastavak na BKTV News...