Izvor: Blic, 13.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate prema broju pacijenata
Plate prema broju pacijenata
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavljuje reformu zdravstvenog sistema u Srbiji, koja će se zasnivati na promociji zdravlja i kvalitetnoj preventivi, na jačanju kvaliteta usluga i reformi finansiranja zdravstvenih ustanova.
Šta podrazumeva reforma finansiranja zdravstvenih ustanova u Srbiji?
Program finansiranja zdravstvenih ustanova treba da bude potpuno izmenjen. Sada se zdravstvene ustanove plaćaju po paušalu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezavisno od toga koliko i kako rade. Zbog toga se većina njih ni ne trudi da radi više i bolje, kada će u svakom slučaju biti isto plaćeni. Njima se više isplati da rade što manje, kako bi imali što manje troškove. Međutim, oni bi trebalo da budu plaćeni u zavisnosti od toga kako rade. Isto važi za lekare. Lako se prema broju kartona može videti koliko je neki lekar dobar. Ako ovog meseca ima 600 kartona, sledećeg 400 a onog tamo 100, to znači da nešto nije u redu i da on ne trebalo da radi taj posao. Dobre lekare sa dobrim učinkom treba nagraditi. Hoće li biti izmena u plaćanju participacije?
Zdravstveno osiguranje je ozbiljna oblast u kojoj je učinjeno dosta promena, ali to još uvek nije dovoljno. Zakon o zdravstvenom osiguranju nije dugo menjan i krajnje je vreme da se promeni. U ovom zakonu sa nekoliko podzakonskih akata koje donosi Upravni odbor Fonda RZZO-a regulišu se pitanja liste lekova, participacije, indikacije za banjsko lečenje, protetike. Promene su neophodne i mi smo ih u prošlom mandatu predlagali Fondu, ali tada nismo naišli na razumevanje. Međutim, u narednih sto dana, kada se očekuju prvi rezultati nove Vlade, očekujem rezultate i na ovom polju. Već se radi na tome, a kada bude pomaka, razgovaraćemo o detaljima. Da li ćemo ikada moći da biramo između državnog ili privatnog osiguranje, budući da to što plaćamo Fondu RZZO ne garantuje kvalitetan pregled, a često podrazumeva višemesečno čekanje?
Nikada neće moći da se bira između državnog i privatnog osiguranja, jer bi to uništilo sistem. Normalno je da postoji obavezno, osnovno osiguranje a da uz njega idu i dodatno i dopunsko osiguranje. I u sadašnjem Zakonu postoji mogućnost za privatnim, dodatnim i dopunskim osiguranjem, ali se to prosto ne praktikuje. Privatna osiguravajuća društva su u prošlosti sklapala ugovore sa nekim našim klinikama, ali to više neće moći. Poslali smo upozorenje svim zdravstvenim ustanovama da ne ugovaraju ovakve poslove pre nego što svoju uslugu prema običnim građanima ne podignu na zadovoljavajući nivo.
Kako je ovo pitanje regulisano u drugim evropskim zemljama?
U veoma razvijenim zemljama, kao što su skandinavske zemlje, postoji sistem gde deo poreza ide u budžet iz kog se finansira zdravstvo. U centralnoj Evropi, pa i kod nas, postoji sistem obaveznog osiguranja - takozvani Bizmarkov model, gde deo doprinosa iz plata ide u Fond za zdravstvo. Poseban problem je to što imamo nedostatak novca u tom budžetu, a to je pre svega zbog toga što smo ekonomski nedovoljno jaki, ali i zbog neredovnosti uplata u Fond. Kako onda poboljšati postojeći sistem?
Fond ima prostora i da oformi pakete dodatnog osiguranja, na primer, za putovanja u inostranstvo, za strance u SCG, za naše diplomate u inostranstvu, čime će postati savremeno osiguranje. Hoće li izmena u rukovodstvenoj strukturi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje doneti neka poboljšanja?
Personalne promene u RZZO su sprovedene zato što je opravdano da na čelu Fonda bude profesionalac, a ne da to bude političko mesto. Pre svega, potrebno je da Fond sarađuje sa Ministarstvom zdravlja, a ne da to budu dve suprotstavljene strane, što je u proteklom vremenu bio slučaj. Zavod za zdravstveno osiguranje bi trebalo da bude logistička podrška zdravstvenoj politici koju vode Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije. Da li će se menjati liste lekova?
To nije jednostavno pitanje kako se čini. Neke lekove morate nabavljati bez obzira na to koliko su skupi jer za njih ne postoji alternativa. Tako je u slučaju malignih bolesti i nabavke skupih citostatika, kao i u slučaju nabavke skupih koktela lekova za obolele od AIDS-a. Svakih šest meseci se produžava važnost Pravilnika o cenama lekova. Očekujem da ćemo do naredne procene imati gotovu analizu srednjih cena lekova zemalja u okruženju, na osnovu čega se određuju cene i kod nas. Krajnje je vreme da Fond preispita listu lekova. Kada možemo očekivati usvajanje paketa zakona iz oblasti zdravstva?
Zakon o lekovima u ponedeljak će biti predstavljen Vladi, odmah zatim ići će i na Skupštinsku raspravu. Priprema se i zakon o komorama i zdravstvenoj zaštiti, uz unete dopune primedbama koje su iznesene na njihovom predstavljanju prošle godine. Očekujem da će ove godine biti oformljene komore lekara, farmaceuta, stomatologa i medicinskih sestara i tehničara. Jovana Subotić Veliki višak nemedicinskih radnika
Kako će biti rešen problem sa viškom zaposlenih u zdravstvu?
U zdravstvu ima ukupno 130.000 zaposlenih. Od toga 27 odsto čini nemedicinsko osoblje. U Hrvatskoj je to 21 odsto, u Sloveniji 14, a u zapadnoevropskim zemljama sedam odsto. Očigledno je da taj broj treba smanjiti, ali je činjenica da naglim otpuštanjem viška radnika nećemo dobiti ono što nam treba. Treba krenuti postupno i pažljivo. Zbog toga razmatramo mogućnost da se, pre svega, tehničke službe (pranje veša, spremanje hrane i sl.) pretvore u samostalne firme koje mogu same za sebe stvarati dohodak. Takođe, u narednih 15 godina 2.500 lekara će otići u penziju, a svake godine 6.500 studenata završava medicinski fakultet. To znači da bi medicinski fakulteti trebalo da upisuju manje studenata. Uvešćemo i licenciranje zdravstvenih radnika, a specijalizacije će se odobravati po strožim kriterijumima.
