Izvor: RTS, 09.Jul.2016, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plantaže lekovitog bilja na jugu Srbije
Poslednjih godina zbog lakog plasmana i dobre zarade, mnoge porodice se odlučuju da svoj budžet upotpune branjem i prodajom lekovitog bilja. Za razliku od severa Srbije gde se aromatično i lekovito bilje gaji na ogromnim površinama, na jugu, poslednjih godina niču plantaže lekovitog bilja. Procenjuje se da u Srbiji pod tom kulturom ima oko 3.500 hektara zemljišta.
Milutinoviće iz Skrobnice kod Knjaževca >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << RTS je zatekao na planini Devici. Kada nahrane stoku i završe posao u polju, uglavnom su u berbi bilja.
"Biljke počinjemo da beremo u aprilu kada krećemo sa jagorčevinom, pa do prvog snega", kaže Mira Milutinović.
"Ja sam sve to stavio na olovku - koliko sati berem, koliko para uzmem, i koliko para uzmem od kravljeg mleka i ovo mi se mnogo više isplati", ističe Ljubiša Milutinović.
Mnoge porodice na jugu i istoku Srbije godinama žive od ovog posla. Otkupnih stanica ima u gotovo svim većim mestima. Biljke idu u preradu, ali i u izvoz od koga godišnje zaradimo oko 15 miliona dolara.
"Sve što treba berači da znaju jeste u koje doba godine, koju biljku da beru i da znaju da obavezno moraju da ostave 30 odsto biljaka na staništu i za naredne generacije", napominje Berislava Ilić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Jelena Vasiljević iz Beograda priča da sa dečkom traži imanje negde na selu.
"Ovo nam se čini dobrom prilikom da i nešto naučimo, ali učimo mnogo toga i o ljudima. Vidimo da ima mnogo praznih imanja ovde", kaže Jelena.
Pored Južne Morave sve je više onih koji bašte i oranice pod žitom zamenjuju plantažama lekovitog bilja. Kažu da su od kolega iz Vojvodine mnogo toga naučili, pa sada kupuju sušare, sisteme za navodnjavanje i priključne mašine.
Miša Milovanović ima sedam hektara pod lekovitim biljem. Planirao je da proširi proizvodnju, ali je država smanjila subvencije.
"Više se isplati od pšenice i kukuruza. Jeste da su veliki troškovi i radnici, ali što se tiče države, nisam zadovljan", napominje Miša Milovanović iz Moravca kod Aleksinca.
Nebojša Stanojević, predsedik Udruženja za lekovito bilje Srbije "dr Jovan Tucakov", ističe da sve više ljudi plantažira i manje i veće površine. "Gaje neven, beli slez, bosiljak, nanu", dodaje Stanojević.
Stručnjaci podsećaju da je gajenje kamilice ili nane, na primer, tri puta isplativije od povrtarstva, a čak sedam puta od ratarastva, ali da su za dobre prinose i plasman neophodni ulaganje, pomoć države i poštovanje standarda EU.
