Izvor: Danas, 14.Sep.2014, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plagijati
Treba napisati nekoliko rečenica o sovjetskom izdavačkom sistemu da bi se razumelo kako se ta plagiomanija primila.
Prevodi su poručivani lančano i bili su veoma slabo plaćeni. Mandeljštam govori o Danteu za „četrdeset rubalja po tabaku“. Državni izdavači, u gotovo monopolskoj poziciji, iz grada u grad sarađuju sa ograncima Saveza književnika. U meri u kojoj se taj monopol afirmiše, izabrani tekstovi postaju primerni ili bezopasni. Tako su Žil Romen, Alfons Dode >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i Volter Skot imali čast da ih - na najbolji mogući način - prevede Mandeljštam.
Uobičajeno je praktikovano prerađivanje prevoda koji su datirali od pre Revolucije, bez citiranja prevodioca ili vraćanja na originalni tekst. U jednom veoma lepom i dugačkom pismu Savezu sovjetskih pisaca Mandeljštam ustaje protiv te prakse. On opisuje „ogromnu i krajnju pažnju“ neophodnu za postupak prevođenja, kao i „slobodu, bogatu i inventivnu stvaralačku sposobnost, svežinu duha, filološku intuiciju, široku leksičku gamu, kapacitet osećanja ritma proze (...), sve to povezano s najstrožim samoobuzdavanjem - ako nije tako, onda je to vaš vlastiti izum.“
Prenadražen - prezahtevan, a povrh toga pretenciozan - smiriće ga jedna dobra plagiomanija.
.jpg)
