Izvor: Glas javnosti, 04.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitanje je da li su iskreni?
GORNJI MILANOVAC - Anketa koju je uradila Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti pri kraju ove školske godine i kojom je obuhvaćena grupa od 292 učenika tri srednje škole u Gornjem Milanovcu sigurno će zabrinuti mnoge roditelje, jer ukazuje na sve veće prisustvo droge među srednjoškolskom omladinom. Od svih ispitanika, na pitanje da li su probali drogu, njih 41, ili 18 odsto, dalo je pozitivan odgovor, a prema vrsti droge, 22 ih se izjasnilo da su uzimali ili uzimaju travu, četvoro je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << probalo ekstazi, troje spid, po dvoje LSD i kokain, a osmoro se izjasnilo da je uzimalo nešto drugo.
Koliko zabrinjava to što je veliki broj ispitanika među srednjoškolcima probao neku od droga, isto toliko zabrinjavaju razlozi koje su naveli zašto su se okrenuli drogi. Najčešći su, prema ovom ispitivanju, porodični problemi, nezadovoljstvo sobom i velika dostupnost narkotika.
- Naravno, pitanje je koliko su moji drugovi iz grupe koja je davala odgovore bila iskreni. Lično mislim da je procenat onih koji su probali neku drogu mnogo veći, ali nije problem u tome što su samo probali, već što veliki broj pošto proba nastavi da uzima neku od droga. I ja sam jedna od onih koja je, kao, samo probala neku drogu. Ma, nije tako! Probala sam i nastavila neko vreme da uzimam, ali sada sam „čista“. Ono, kao, ma to nije ništa, eto, opustiš se, ovo, ono, a sve vreme gledaš kako iz dana u dan sve više propadaš. Počne sa jedinicama u školi i bežanjem sa časova, a završi se sa lažima, prevarama, obijanjem trafika, policijskim dosijeom, dođeš do igle i shvatiš da si načisto uništio život. Ma, ‘ajde što uništiš svoj život, ali uništiš i živote svih oko sebe i povremeno imaš utisak da uništavaš sve što dotakneš. Sada je dobro, jer sam uspela da se iščupam iz te priče, ali mnogi nisu i za njih nema nikave perspektive - kaže sagovornica, kojoj je jedini uslov za razgovor bio da joj se ne pominje ime.
Nedugo potom, sagovornica počinje da „slaže“ priču pripremajući me, kao sagovornika, za malu pozajmicu.
- Ma, imam velikih problema u porodici. Znaš, majka mi je teško bolesna i moram danas kako znam i umem da se snađem da joj kupim lek koji košta 600 dinara, a ja imam samo 100. Imam i uverenje od lekara da mi majka boluje od raka. Neprijatno mi je, ali ako biste mi pozajmili 500 dinara samo na nekoliko dana. Sigurno ću vam vratiti - govori sagovornica kroz suze koje, valjda, treba da potvrde tu njenu tužnu životnu i porodičnu priču.
Jeste besparica, ali 500 dinara se nađe da se nekome ko je u problemima pomogne.
- Naravno da mi novac ne treba, jer je moja priča izmišljena, ali sam htela da pokažem kako izgleda jedna tipična srceparajuća narkomanska priča na koju većina nasedne. Tražila sam da mi pozajmite, zapravo, tačno onoliko novca koliko košta jedna doza droge koja je relativno jeftina i može se naći na svakom koraku. Eto, ostalo mi je nešto od tog narkomanskog staža, pa mi nije bilo teško ni da zaplačem - kaže sagovornica, završavajući demonstraciju „performansa“ gotovo svakog narkomana.
