Izvor: Danas, 08.Avg.2014, 12:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitanja bez odgovora
Izdržao sam, a nije bilo lako - odgledao sam prenos iz Skupštine Srbije i odgovore premijera i članova Vlade. Premijer je „brilijantno“ odgovarao na pitanja koja je sam sebi postavio.
Negde na sredini prenosa setio sam se jednog vica, još iz perioda Sovjetskog Saveza. Obilazio svake pete godine tovariš Brežnjev najbolji kolhoz u SSSR. Svaki put predstave mu najboljeg kolhoznika Pjotra Petroviča. I svaki put generalni sekretar naredi lokalnim liderima da se ispuni jedina >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << želja Petroviča, da dobije malu kuću sa okućnicom. Posle petnaest godina požali se drug Petrovič tovarišu Brežnjevu da još uvek nije dobio kuću. Generalni sekretar se naljuti i prekori lokalne lidere. Oni mu odgovore da su davno ispunili njegovu naredbu i pokažu članak u Pravdi u kojem piše da je drug Petrovič dobio kuću. Na to tovariš Brežnjev strogo prekori najboljeg kolhoznika - druže Petroviču, vi ne čitate Pravdu!
Ko je pažljivo gledao prenos iz Skupštine mogao je da zapazi da se nije baš uklapalo ono što premijer govori i najčešći kadar koji ga prikazuje. U tom kadru, u desnom donjem uglu, u prvom planu, videla se namrgođena i nakostrešena glava ministra kulture Ivana Tasovca. Možda u tome ima i neke simbolike? Ne znam kako je u drugim sektorima, ali sve ono što je premijer isticao kao krucijalne vrednosti mera koje sprovodi Vlada - suštinske reforme, briga o narodu, transparentnost, pitanja građanskih sloboda, ne odnosi se na delatnost kulture i kulturnu produkciju. Praksa ga potpuno demantuje!
Imam ja dovoljno godina i nisam naivan, znam ja da Ivan Tasovac radi ono što mu se kaže. Uostalom, zato je i imenovan za ministra. Nema umetnika, kritičara, kulturnog praktičara koji već duže vreme ne upozoravaju javnost i premijera da je kontekst kulturnog života u Srbiji katastrofalno loš, da ubrzano gubimo kreativni i kulturni suverenitet i da ministar i njegov tim realno ništa ne čine da se trend promeni. Čak i u svečanim prilikama, kakva je dodela nagrada, isti oni umetnici koje je u inauguracionom govoru spomenuo premijer, skreću pažnju javnosti na stanje u kulturi - dogorelo je do noktiju. Aleksandar Vučić se na to ne obazire, na ta pitanja koje mu kulturna javnost odavno postavlja on ne odgovora! Kako stvari stoje, niti misli da odgovori.
Vrag je odneo šalu, ne radi se ovde samo o problemima kulturne produkcije, kao što se često predstavlja, već o celokupnom korpusu građanskih sloboda. Pravo na kulturu jeste kolektivno pravo i ništa manje važno od individualnih sloboda. Država, ako je demokratska, dužna je da obezbedi pravo na kulturu - ne samo formalno, već da omogući kulturnu produkciju, kako kroz ustanove tako i onu nezavisnu.
Srbija se danas podelila na dva bloka - jedan, brojno slabiji ali intelektualno jači, koji živi u realnom vremenu, stavlja moralni integritet ličnosti na prvo mesto i sagledava stvarne procese koji iznutra uništavaju naše društvo, i drugi - koji veruje u virtuelni prosperitet „brilijantno“ predočen u izjavama, autorskim tekstovima i intervjuima premijera Aleksandra Vučića.
U toj virtuelnoj perspektivi „briga za narod“ se ograničava na institucije i način organizovanja, i time je osiromašena jer „nije inspirisana umom, umetnošću i istraživanjem“.
Autor je direktor Balkankult fondacije
